Певачица Вања Мијатовић 2013. доживела је тешку саобраћајну незгоду, а о својој борби након удеса увек је отворено говорила.
Она се присетила једном приликом агоније кроз коју је прошла, те није успела да не заплаче.
- Апсолутно, водим нормалан живот, захвална сам Богу на томе јер сам поново на ногама. Тада су доктори рекли да сам не дај Боже могла да останем врло лако непокретна. То је нешто што је било тешко сварити, али с друге стране, као да ми је дат нови живот и тотално другачије посматрам живот сада и пре тог удеса. Била сам онемогућена да седим, нисам могла да устанем из кревета првих пет недеље, након тога сам корак по корак учила поново да ходам. Шест месеци једног упорног вежбања да се вратим у онај живот који сам имала пре тога, само бољи - рекла је Вања, те је открила и да није била скроз свесна момента шта се десило:
- Нисам била потпуно свесна, свесна сам била првог ударца. Сећам се да сам се заклонила, па је био изузетно јак ударац у седиште. Када се зауставио ауто и када су ме колеге питале: "Јеси ли добро?", ја сам рекла: "Добро сам, само ме усправите", јер нисам могла сама. Пошто сам имала пнеумоторакс и пошто ми је кључна кост била поломљена два пута и пршљенови, мало је била и паника укључена у све то, сећам се та два момента. Ја мислим да сам била свесна, мислим да нисам пала у несвест, зато што ми је Ана Севић рекла да сам вриштала све време, али је мој мозак избрисао то. Било ми је лакше када је хитна дошла, ту је била једна госпођа која је у тренутку док сам ја седела у ауту, била је све време уз мене. У мом случају је било потребно мировање, без икаквог покрета, док сам лежала, у кревету сам радила вежбе за мишиће, јер су донекле атрофирали и да не би атрофирали...Није ми било сваки дан - рекла је певачица, те је на Катаринино питање шта је најтеже, да ли то што је све боли а мора да вежба или то што гледа себе или друге који гледају њу, истакла је:
- Ја сам друге углавном тешила. Кукам када је стварно неки проблем. Ја када погледам слике из шок собе, ја сам насмејана и показујем да је све океј. Највише ми је значила подршка мојих родитеља, моје баке која је тада била жива и мог брата. Најтежи моменат је био када је хтео да се врати из Америке, нисам му дала јер је био у процесу вађења визе, а ако изађе из процеса све се губи. Рекла сам му да дође када заврши све то, он ми је тада искомпоновао једну лепу песму, тај клип постоји и дан-данас. Он је данас успешан човек који се бави филмском музиком у Лос Анђелесу...Нисам тражила помоћ психолога, била сам толико јака, саму сам себе импресионирала, вероватно ме је после тога анксиозност задесила - рекла је Вања.
Вања је овом приликом проговорила и о борби са анксиозности коју је имала.
- Ја сам имала неугодности, да не кажем баш нападе панике пред камерама усред емисије. Врло је тешко то, у том тренутку, нисте ни сконцентрисани на емисију, а треба да кажете нешто паметно, је л' да?! Борила сам се сама и желим да кажем да људи могу да се изборе сами, свако је другачији и решаваће проблем на другачији начин. Ишла сам код свих могућих доктора, све сам испроверавала, волела сам све да знам и онда сам рекла себи: "Сигурно доктор боље зна од тебе, ако је рекао да си добро, значи да си здрава" - рекла је Вања.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
