Софија Рајовић проговорила о болести за коју је било потребно годину дана да сазна дијагнозу.
Лепа глумица Софија Рајовић, која је годинама имала проблеме са тежином, одлучила је да проговори о здравственом проблему који их је изазвао - инсулинској резистенцији.
Софија је рекла да је први знак за узбуну био када је за само мало више од три недеље добила десет килограма! А у том периоду уопште није претеривала с храном. Била је сигурна да нешто није у реду, што је потврдила и дијагноза, али се до тада суочавала са осудом јавности.
За 23 дана 10 килограма
"Док сам била у Америци, то је било нешто стравично - ја сам се за 23 дана угојила скоро 10 килограма. А најчудније у свему било је што у том периоду уопште нисам много јела. Јесам јела слатко, али не више него иначе, једем га целог живота. То ми је био сигнал да нешто није у раду, а по повратку у Србију пријатељи су ме тешили, да то није велика количина килограма", рекла је она.
Прочитајте још: Бојана Родић и Мирко Шијан направили ГАЛА СЛАВЉЕ за крштење сина: Мама ЗАБЛИСТАЛА у хаљини пастелне боје (ФОТО)
Софија је ипак решила да пронађе одговор шта се догодило, али су јој на том путу стајале и комплексност постављања дијагнозе, и грозни коментари околине.
"Коментари су ми су изузетно сметали, и иначе сматрам ружним и дегутантним коментарисање туђег изгледа. На пример кад неко има акне, чему коментар 'види какво ти је лице', или ако има проблем са килажом.... Такви коментари су чист безбразлук", сматра Софија и додаје да су је таблоиди чак "проглашавали" трудном.
Морате да будете дисциплиновани, ја искрено мало јесам па мало нисам. Превелики сам хедониста да бих могла цео живот да се одрекнем неких ствари, па зато месец-два водим рачуна, па месец дана не водим...
"Држала сам неке дијете, биле су депримирајуће јер бих се хранила врло ригорозно, а губитак тежине био је минималан. Једном сам смршала само 400 грама. Е то доводи особу у лудило. Ви се месецима одричете нечега, мерите се, и кад станете на вагу видите губитак од не знам колико грама... Па онда промените дијету и опет се дешава иста ствар, а онда одете на један ручак и сва та килажа се врати".
Годину дана чекала на дијагнозу
Софијино трагање за узроком проблема и правом дијагнозом трајало је скоро годину дана, да би тек након тога стигла до правог лекара који ју је послао на тест интолеранције на глукозу, и тада се јасно показао извор проблема. Додатна је компликација што симптоми инсулинске резистенције нису увек баш јасни "на први поглед".
"Осећам превелику потребу за слатким, то је школски пример инсулинске резистенције и онда ми је било чудно што нико није посумњао на то јер сам сваки пут стриктно рекла да имам ненормалну потребу за слатким, да чак и после одређене количине слаткиша, иако престанем да једем у том тренутку, опет бих јела", рекла је она.
После више непријатних искустава са докторима, савета којих није могла да се придржава и "робовања" лечењу, нашла је правог ендокринолога, и каже да има диван приступ и да је врло задовољна.
"То је доктор који има предиван приступ пацијенту. Значи, нема осуђивања, нема никаквог вида напада нити компликације, већ је он стварно у једном моменту рекао: 'Ако ти се стварно много једе слатко, узми нешто мало'. То је моменат у ком вас неко бодри да издржите своју борбу и да прихватите ствар мало блаже", наглашава Софија.
Није увек лако живети по правилима које инсулинска резистенција диктира.
"Морате да будете дисциплиновани, ја искрено мало јесам па мало нисам. Превелики сам хедониста да бих могла цео живот да се одрекнем неких ствари, па зато месец-два водим рачуна, па месец дана не водим... Док могу, тако ћу, а онда кад не будем више могла онда ћу вероватно морати другачије. Мени је лакше да не узмем слатко, него да узмем неку 'здраву' верзију која само подсећа на слаткише".
Осим терапије добила је и препоруке да промени животни стил - да смањи унос слаткиша, уведе шетњу увече, тачније 45 минута брзог ходања, што јој баш прија. Ипак, ни ова динамична активност не скреће мисли са хране.
Софијно здравље по питању инсулинске резистенције сада је потпуно регулисано, а статус инсулина контролише једном годишње и стриктно узима своју терапију. Једини за сада необјашњив здравствени проблем код ње је вода коју њен организам необјашњиво задржава, па зато редовно иде на лимфну дренажу.
Поштује вечерње брзо ходање и пажљиво прати промене у свом организму, па када уочи да је добила неколико килограма, зна које намирнице одмах избацује и о томе поведе рачуна. Признаје да се свакодневно мери, иако зна да то није препоручљиво, али и то планира да избаци као дневну рутину.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
