Glumac Miodrag Petrović Čkalja bio je jedno od imena koje domaća javnost nikada neće moći da zaboravi. Pored neverovatnog talenta za glumu, ovaj dramski umetnik osvajao je sve svojim humorom.
Publika ga je zavolela kao Jareta iz "Kamiondžija", Jovanču Mičića iz "Puta oko sveta", glavnog junaka "Veselih večeri" i nebrojenih uloga koje su ovog skromnog čoveka odvele u legendu.
Ipak, iako se zlatnim slovima upisao u istoriju domaće kinematografije, ovaj umetnik bio je gotovo zaboravljen kada je otišao u penziju, a u jednom od poslednjih intervjua govorio je o svojim penzionerskim danima i bedi u kojoj je živeo.
Legendarni glumac je u jednom od svojih poslednjih intervjua istakao zašto se pred kraj života povukao iz javnosti:
- LJudi svašta pričaju, ali nikada ono što treba. Gotovo tri i po godine proveo sam u bolnici, slomio sam kuk. Pao sam usred sobe. Ležao sam u Urgentnom centru i dugo čekao na protezu. Konačno je stigla, stavili su je i godinu dana sam pokušavao da bez štaka stanem na noge, ali nisam uspevao. Ispostavilo se da su mi ugradili pogrešnu protezu. Onda sam se setio svog drugara iz mladosti, profesora Branka Radulovića, genija za hirurgiju. On me je ponovo postavio na noge.
- Uglavnom se družim sa komšilukom i ljudima sa kojima sam nekad studirao na Veterinarskom fakultetu, gde, zbog nemaštine, nisam diplomirao. Nekada, kada sam došao iz Kruševca, družio sam se sa puno školskih drugova koji su otuda došli u Beograd. Uglavnom su to bili ljudi iz policije ili na rukovodećim funkcijama u preduzećima. Otkad su saznali da nisam na strani vlasti, zaboravili su moj broj telefona.
Čkalja je otkrio i da li se družio sa glumcima:
- Nemam s kim. Sve je to pomrlo. Moj kum Guta Dobričanin je umro, cela plejada onih iz nekog mog sveta. Eto, poslednji iz tog kruga bio je Nikola Milić.
Čalja je istakao da živi skromno, ali da od penzija nema ni za nove cipele.
- Imam 76 godina i ništa mi ne treba. Živeo sam i živim skromno. Ali, znači mi da naša deca žive normalno. Eto, moj sin nema posla godinama.
- Ja sa 2.300 dinara penzije ne mogu da pomognem. Dok platim sve dažbine državi, jer sam tako naučen, ne ostaje gotovo ništa. Tužno je reći, nove cipele nisam kupio dvadesetak godina, ali to nije važno. Važno je da mojim unukama nemam da dam za koka-kolu kad izađu u kafić, pričao je Čkalja u jednom od svojih poslednjih intervjua.
(Kurir/Buka)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
