Мирко Кодић, један од најбољих хармоникаша на нашим простирима, на врх музичке сцене попео се на несвакидашњи начин - спавао на клупи и маштао о великим сновима.
Мирко Кодић је један од најпознатијих хармоникаша у Србији и на Балкану, чије име је синоним за врхунску изведбу народне музике. Од малих ногу показивао је таленат за музику, посебно за хармонику, која ће касније постати његов заштитни знак. Већ у раној фази каријере показао је јединствен стил, техничку прецизност и способност да маестрално изведе и најкомплексније песме.
Године су биле потребне да се избори за своје место на естради, а када се прочуло за његово име, људи нису питали за цену његовог ангажмана.
Кодић је постао тражени хармоникаш на југословенској музичкој сцени 1980-их година, када је сарађивао са многим познатим певачима, укључујући Шабана Шаулића, Светлану Ражнатовић, Мирослава Илића, Драгана Мирковића, Лепу Брену и многе друге. А Миркова изведба песама често је доприносила њиховом успеху.
Прву ноћ у нашој престоници преспавао је у парку.
"Када сам први дан дошао у Београд, имао сам једну најлонску кесу, једну кошуљу, кифлу и јогурт. И имао сам хармонику. Нисма имао где да спавам то вече. Од свих паркова у Београду ја сам те ноћи преспавао у парку поред Скупштине. После сам био једини хармоникаш који сам свирао унутра саме Скупштине", испричао је Кодић.
Никада себе није видео као звезду
"Тад и није била реч звезда. Сад само чујеш – ја сам звезда а он не зна где је лево а где десно. Судбина ме спасла. А спазио ме мој кум Боки Милошевић. Кад сам снимио ту малу плочу, он се случајно задесио у студију. Он ме питао да ли сам слободан прекосутра да дођем у једну ТВ емисију да одсвирам нешто. Тад се свирало уживо. Ја уживо свирао 15 минута и сутра дан све новине писале о томе. После тога први који ме је звао је био мој кум Шабан Шаулић. Те 32 године сам био његов лични хармоникаш", испричао је Кодић.
Првих 15 година му није било нимало лако, много труда, рада и одрицања се крије иза титуле једног од најбољих хармоникаша на нашим просторима, коју управо носи Кодић.
"Знао сам да одем у WЦ да плачем. Ми чланови оркестра попијемо сок поједемо пљескавицу и правац соба спавање. А тамо су седели за другим столом великали народне музике. Тамо онда буде најбоље печење, шкољке, дагње, лигње, најбоља пића. Ја сам дуго година са Шабаном био на 'ви'. Био сам му одан. Ја сам њега много волео, волим га и дан данас. Док он пева ја сам га гледао у зеницу ока. Зато је он мене изабрао да ја будем уз њега свих тих година. Та ми је тих година неко рекао да изаберем моја породица или Шабан Шаулић ја бих изабрао њега. Ја сам оставио породицу због Шабана. Све сам их оставио на селу а кренуо сам за њима", рекао је Кодић.
Љубавни живот за филмски сенарио
Прича како је задовољан тиме кога је све упознао кроз живот, с ким је седео, са ким је проводио ноћи и дане.
"Три пута сам се женио, имам два сина и ћерку. Имам два унука. Живео сам са особом колико је требало. Кад је нестала љубав, што бих се мучио кад ње нема више", говорио је својевремно.
Истицао је да му није било лако да одржи бракове, посебно због посла којим се бави.
"Тада се није гледало да ли имаш паре или не. Жене ме воле и воле ме и дан данас. Ја против тога не могу, има једна изрека ‘Жене бежите иде Мирко Кодић и Здравко Чолић’, у овим годинама ми то импонује, а тада ми то није значило. Жене су биле љубоморне, ја сам био у друштву глумица, стјуардеса, није лако то избегавати, али није лако ни сачувати брак. Неке су отишле, дошло је до развода због неке друге и тако“, отворено је причао Мирко у емисији "Исповест", па се надовезао и на шушкања о његовим љубавницама.
„Имао сам, нећу да именујем, али ето поздравићу Злату Петровић. Она је сада пријатељица моје супруге. Она је фаца, воли моју супругу Силвију, Гоцу Божиновску и Ванесу Шокчић. Она је такав лик, када сам имао несрећан случај са ногом она је прва дошла код мене кући, донела две торбе воћа и поврћа и ставила 500 евра на сто. Ја кажем имам паре, не треба, она ми каже нека нека се нађе. Она се зеза са мојом женом, Злата је нормалан лик, није будала, а имао сам и будале које сам одбацио из свог живота. Оне су биле са мном само да се хвале да су биле са мном.“
Чувено руковање са Мухамедом Алијем
Обожавао је са оцем да гледа његове мечеве у детињству.
"Са оцем сам гледао Мухамеда Алија пошто је он много волео бокс. Пробуди ме у 3 или 4 сата ујутру да гледамо Алијев меч. Имали смо привилегију да имамо ТВ. Након 40 година ја улазим ја у Интерконтинентал и видим Мухамеда Алија. Ни ја не знам како сам му се обратио. Пришао сам му и рекао - добро вече, ја сам Мирко, Мајк. Желео сам да вас упознам да вам стегнем руку. И тада сам вратио филм када ме је отац будио у једном дрвеном кревету у коме смо спавали да гледам тог човека. Ето шта је време."
Говорећи о познанству са Жељком Ражнатовићем Арканом, Мирко каже да га је Жељко волео као човека.
"Касније сам постао један од најплаћенијих музичара у Југославији. Цифре немам појма. Није ме ни интересовало, новац је дошао сам по себи. Људи су тада правили свадбе не када су желели него када сам ја био слободан. Они су желели да им ја свирам. После сам био у стању да ја почастим моје друштвом крвоазијеом или дон перињоном. Требало ми је 30 година мукотрпног рада и великих одрицања у животу да би ја дошао у ситуацију да могу да приуштим шкампе, шкољке, доручак у Бечу, вечеру у Паризу", рекао је Кодић.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО
