Mirko Kodić, jedan od najboljih harmonikaša na našim prostirima, na vrh muzičke scene popeo se na nesvakidašnji način - spavao na klupi i maštao o velikim snovima.
Mirko Kodić je jedan od najpoznatijih harmonikaša u Srbiji i na Balkanu, čije ime je sinonim za vrhunsku izvedbu narodne muzike. Od malih nogu pokazivao je talenat za muziku, posebno za harmoniku, koja će kasnije postati njegov zaštitni znak. Već u ranoj fazi karijere pokazao je jedinstven stil, tehničku preciznost i sposobnost da maestralno izvede i najkompleksnije pesme.
Godine su bile potrebne da se izbori za svoje mesto na estradi, a kada se pročulo za njegovo ime, ljudi nisu pitali za cenu njegovog angažmana.
Kodić je postao traženi harmonikaš na jugoslovenskoj muzičkoj sceni 1980-ih godina, kada je sarađivao sa mnogim poznatim pevačima, uključujući Šabana Šaulića, Svetlanu Ražnatović, Miroslava Ilića, Dragana Mirkovića, Lepu Brenu i mnoge druge. A Mirkova izvedba pesama često je doprinosila njihovom uspehu.
Prvu noć u našoj prestonici prespavao je u parku.
"Kada sam prvi dan došao u Beograd, imao sam jednu najlonsku kesu, jednu košulju, kiflu i jogurt. I imao sam harmoniku. Nisma imao gde da spavam to veče. Od svih parkova u Beogradu ja sam te noći prespavao u parku pored Skupštine. Posle sam bio jedini harmonikaš koji sam svirao unutra same Skupštine", ispričao je Kodić.
Nikada sebe nije video kao zvezdu
"Tad i nije bila reč zvezda. Sad samo čuješ – ja sam zvezda a on ne zna gde je levo a gde desno. Sudbina me spasla. A spazio me moj kum Boki Milošević. Kad sam snimio tu malu ploču, on se slučajno zadesio u studiju. On me pitao da li sam slobodan prekosutra da dođem u jednu TV emisiju da odsviram nešto. Tad se sviralo uživo. Ja uživo svirao 15 minuta i sutra dan sve novine pisale o tome. Posle toga prvi koji me je zvao je bio moj kum Šaban Šaulić. Te 32 godine sam bio njegov lični harmonikaš", ispričao je Kodić.
Prvih 15 godina mu nije bilo nimalo lako, mnogo truda, rada i odricanja se krije iza titule jednog od najboljih harmonikaša na našim prostorima, koju upravo nosi Kodić.
"Znao sam da odem u WC da plačem. Mi članovi orkestra popijemo sok pojedemo pljeskavicu i pravac soba spavanje. A tamo su sedeli za drugim stolom velikali narodne muzike. Tamo onda bude najbolje pečenje, školjke, dagnje, lignje, najbolja pića. Ja sam dugo godina sa Šabanom bio na 'vi'. Bio sam mu odan. Ja sam njega mnogo voleo, volim ga i dan danas. Dok on peva ja sam ga gledao u zenicu oka. Zato je on mene izabrao da ja budem uz njega svih tih godina. Ta mi je tih godina neko rekao da izaberem moja porodica ili Šaban Šaulić ja bih izabrao njega. Ja sam ostavio porodicu zbog Šabana. Sve sam ih ostavio na selu a krenuo sam za njima", rekao je Kodić.
LJubavni život za filmski senario
Priča kako je zadovoljan time koga je sve upoznao kroz život, s kim je sedeo, sa kim je provodio noći i dane.
"Tri puta sam se ženio, imam dva sina i ćerku. Imam dva unuka. Živeo sam sa osobom koliko je trebalo. Kad je nestala ljubav, što bih se mučio kad nje nema više", govorio je svojevremno.
Isticao je da mu nije bilo lako da održi brakove, posebno zbog posla kojim se bavi.
"Tada se nije gledalo da li imaš pare ili ne. Žene me vole i vole me i dan danas. Ja protiv toga ne mogu, ima jedna izreka ‘Žene bežite ide Mirko Kodić i Zdravko Čolić’, u ovim godinama mi to imponuje, a tada mi to nije značilo. Žene su bile ljubomorne, ja sam bio u društvu glumica, stjuardesa, nije lako to izbegavati, ali nije lako ni sačuvati brak. Neke su otišle, došlo je do razvoda zbog neke druge i tako“, otvoreno je pričao Mirko u emisiji "Ispovest", pa se nadovezao i na šuškanja o njegovim ljubavnicama.
„Imao sam, neću da imenujem, ali eto pozdraviću Zlatu Petrović. Ona je sada prijateljica moje supruge. Ona je faca, voli moju suprugu Silviju, Gocu Božinovsku i Vanesu Šokčić. Ona je takav lik, kada sam imao nesrećan slučaj sa nogom ona je prva došla kod mene kući, donela dve torbe voća i povrća i stavila 500 evra na sto. Ja kažem imam pare, ne treba, ona mi kaže neka neka se nađe. Ona se zeza sa mojom ženom, Zlata je normalan lik, nije budala, a imao sam i budale koje sam odbacio iz svog života. One su bile sa mnom samo da se hvale da su bile sa mnom.“
Čuveno rukovanje sa Muhamedom Alijem
Obožavao je sa ocem da gleda njegove mečeve u detinjstvu.
"Sa ocem sam gledao Muhameda Alija pošto je on mnogo voleo boks. Probudi me u 3 ili 4 sata ujutru da gledamo Alijev meč. Imali smo privilegiju da imamo TV. Nakon 40 godina ja ulazim ja u Interkontinental i vidim Muhameda Alija. Ni ja ne znam kako sam mu se obratio. Prišao sam mu i rekao - dobro veče, ja sam Mirko, Majk. Želeo sam da vas upoznam da vam stegnem ruku. I tada sam vratio film kada me je otac budio u jednom drvenom krevetu u kome smo spavali da gledam tog čoveka. Eto šta je vreme."
Govoreći o poznanstvu sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, Mirko kaže da ga je Željko voleo kao čoveka.
"Kasnije sam postao jedan od najplaćenijih muzičara u Jugoslaviji. Cifre nemam pojma. Nije me ni interesovalo, novac je došao sam po sebi. LJudi su tada pravili svadbe ne kada su želeli nego kada sam ja bio slobodan. Oni su želeli da im ja sviram. Posle sam bio u stanju da ja počastim moje društvom krvoazijeom ili don perinjonom. Trebalo mi je 30 godina mukotrpnog rada i velikih odricanja u životu da bi ja došao u situaciju da mogu da priuštim škampe, školjke, doručak u Beču, večeru u Parizu", rekao je Kodić.
(Kurir)
BONUS VIDEO
