Иза филма се крије истинита прича о Мехрану Насерију
Да ли се сећате америчког филма „Терминал“ из 2004. године, у коме Том Хенкс игра човека из источне Европе који се заглавио на њујоршком аеродрому Џон Ф. Кенеди (ЈФК) након што му је одбијен улазак у Сједињене Државе?
Па, неке радње у филму су делимично истините и засноване су на искуству из стварног живота Мехрана Каримија Насерија, избеглице из Ирана који је 18 година живео на Терминалу 1 на париском аеродрому Шарл де Гол (ЦДГ).
Насери је рођен у Ирану, у нафтом богатом граду Масјед Солеиман од иранског доктора и шкотске медицинске сестре.
У Уједињено Краљевство је дошао 1973. да студира на Универзитету Бредфорд у Западном Јоркширу.
1977. године се враћа у Иран, али га протерују након протеста против владавине шаха. После дуге битке која је укључивала подношење захтева за статус избеглице у неколико земаља, Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице у Белгији му је доделио статус избеглице у Белгији.
Прочитајте још: Знали сте је као чувену ХУРЕМ из серије "Сулејман Величанствени", а погледајте како данас изгледа (ФОТО)
Са тим јасним статусом, могао је да се настани и у другим европским земљама. Међутим, проблем настаје када је истрага показала да Насер никада није протеран из Ирана као што је тврдио.
Фото: Профимедиа
Пошто му је мајка била Британка, Насери је одлучио да жели да се настани у Уједињеном Краљевству, али док је био на путу за ту земљу, његови папири су изгубљени јер му је неко наводно украо актовку. Неки тврде да је Насери послао своја документа у Брисел док је био на трајекту и измислио причу да су украдени.
Без страха, Насери се укрцао на лет за Лондон, али без докумената па је одмах враћен у Француску. У Француској га хапсе, али и убрзо пуштају јер је његов боравак на аеродрому био легалан.
И тако је почео Насеријев живот на Терминалу 1.
Кристијан Бурже, француски адвокат за људска права, пристао је да преузме његов случај, а 1992. године француски суд је одлучио да он не може бити изручен пошто је ушао у земљу легално. Пресуда му ипак није дозволила да уђе у Француску, због чега је остао заглављен на аеродрому.
Његов адвокат је тада покушао да добије путне исправе издате из Белгије, али су власти у Бриселу рекле да ће то бити могуће само ако се Насери представи лично. Године 1995. добио је дозволу да путује у Белгију под условом да живи под надзором социјалног радника. Насери је одбио понуду, рекавши да жели да живи у Великој Британији као што је првобитно планирао.
Чак је и Француска одлучила да Насерију одобри боравак, али је он одбио да потпише папир јер су навели његову националност као иранску док је он желео да буде наведен као Британац и да се зове „Сер Алфред“. У то време, Бурже је био фрустриран одбијањем свог клијента да прихвати понуду за боравак у Белгији и Француској. На питање зашто није прихватио понуде, његов адвокат је рекао да Насери живи животом који је желео.
Насеријев боравак на аеродрому окончан је у јулу 2006. када је био хоспитализован до јануара 2007. Када је отпуштен из болнице, збринула га је филијала француског Црвеног крста. Сместили су Насерија у хотел у близини аеродрома, где је остао до пребацивања у добротворни прихватни центар.
Током свог 18-годишњег боравка на аеродрому, Насери је имао свој пртљаг уз себе и живео је од великодушности аеродромских радника, који су му давали храну и материјале за читање.
Године 2003. Насерија је контактирала продукцијска кућа ДреамВоркс Стивена Спилберга и платила је 250.000 долара за права на његову причу. На крају, међутим, Спилберг није користио Насеријеву причу већ је задржао почетни заплет за филм „Терминал“.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
