Iza filma se krije istinita priča o Mehranu Naseriju
Da li se sećate američkog filma „Terminal“ iz 2004. godine, u kome Tom Henks igra čoveka iz istočne Evrope koji se zaglavio na njujorškom aerodromu Džon F. Kenedi (JFK) nakon što mu je odbijen ulazak u Sjedinjene Države?
Pa, neke radnje u filmu su delimično istinite i zasnovane su na iskustvu iz stvarnog života Mehrana Karimija Naserija, izbeglice iz Irana koji je 18 godina živeo na Terminalu 1 na pariskom aerodromu Šarl de Gol (CDG).
Naseri je rođen u Iranu, u naftom bogatom gradu Masjed Soleiman od iranskog doktora i škotske medicinske sestre.
U Ujedinjeno Kraljevstvo je došao 1973. da studira na Univerzitetu Bredford u Zapadnom Jorkširu.
1977. godine se vraća u Iran, ali ga proteruju nakon protesta protiv vladavine šaha. Posle duge bitke koja je uključivala podnošenje zahteva za status izbeglice u nekoliko zemalja, Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice u Belgiji mu je dodelio status izbeglice u Belgiji.
Pročitajte još: Znali ste je kao čuvenu HUREM iz serije "Sulejman Veličanstveni", a pogledajte kako danas izgleda (FOTO)
Sa tim jasnim statusom, mogao je da se nastani i u drugim evropskim zemljama. Međutim, problem nastaje kada je istraga pokazala da Naser nikada nije proteran iz Irana kao što je tvrdio.
Foto: Profimedia
Pošto mu je majka bila Britanka, Naseri je odlučio da želi da se nastani u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali dok je bio na putu za tu zemlju, njegovi papiri su izgubljeni jer mu je neko navodno ukrao aktovku. Neki tvrde da je Naseri poslao svoja dokumenta u Brisel dok je bio na trajektu i izmislio priču da su ukradeni.
Bez straha, Naseri se ukrcao na let za London, ali bez dokumenata pa je odmah vraćen u Francusku. U Francuskoj ga hapse, ali i ubrzo puštaju jer je njegov boravak na aerodromu bio legalan.
I tako je počeo Naserijev život na Terminalu 1.
Kristijan Burže, francuski advokat za ljudska prava, pristao je da preuzme njegov slučaj, a 1992. godine francuski sud je odlučio da on ne može biti izručen pošto je ušao u zemlju legalno. Presuda mu ipak nije dozvolila da uđe u Francusku, zbog čega je ostao zaglavljen na aerodromu.
NJegov advokat je tada pokušao da dobije putne isprave izdate iz Belgije, ali su vlasti u Briselu rekle da će to biti moguće samo ako se Naseri predstavi lično. Godine 1995. dobio je dozvolu da putuje u Belgiju pod uslovom da živi pod nadzorom socijalnog radnika. Naseri je odbio ponudu, rekavši da želi da živi u Velikoj Britaniji kao što je prvobitno planirao.
Čak je i Francuska odlučila da Naseriju odobri boravak, ali je on odbio da potpiše papir jer su naveli njegovu nacionalnost kao iransku dok je on želeo da bude naveden kao Britanac i da se zove „Ser Alfred“. U to vreme, Burže je bio frustriran odbijanjem svog klijenta da prihvati ponudu za boravak u Belgiji i Francuskoj. Na pitanje zašto nije prihvatio ponude, njegov advokat je rekao da Naseri živi životom koji je želeo.
Naserijev boravak na aerodromu okončan je u julu 2006. kada je bio hospitalizovan do januara 2007. Kada je otpušten iz bolnice, zbrinula ga je filijala francuskog Crvenog krsta. Smestili su Naserija u hotel u blizini aerodroma, gde je ostao do prebacivanja u dobrotvorni prihvatni centar.
Tokom svog 18-godišnjeg boravka na aerodromu, Naseri je imao svoj prtljag uz sebe i živeo je od velikodušnosti aerodromskih radnika, koji su mu davali hranu i materijale za čitanje.
Godine 2003. Naserija je kontaktirala produkcijska kuća DreamVorks Stivena Spilberga i platila je 250.000 dolara za prava na njegovu priču. Na kraju, međutim, Spilberg nije koristio Naserijevu priču već je zadržao početni zaplet za film „Terminal“.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
