Животни пут и књижевни рад Лазе Лазаревића представљају занимљиву причу о таленту, преданости и личној трагедији
Због квалитета свог писања превођен је на двадесет језика. И сам је преводио стране писце на српски језик. Успех је постигао и као лекар, имао је развијену приватну праксу.
Био је угледни члан друштва. Водио је раскошан живот. Живио је у прекрасној вили. Лечио краља.
Међутим, углед и славан живот никад га нису променили. Цели живот остао је одмерен, пажљив и уравнотежен. Тако је бесплатно прегледао београдске ученике и још неке скупине друштва. Коме је било потребно, делио је лекове, одећу и слично.
Лечио душевне болеснике
"Болесници с менталним поремећајима примани су на лечење по налогу суда, што је неретко била пракса и у напреднијим землјама Европе и Запада. У архиви и документацији болнице "Др Лаза К. Лазаревић" у периоду од 1880. до 1887. године чува се 156 историја болести у које су унете „лекарске сведоџбе“, а 50 је својом руком писао и потписао др Лаза К. Лазаревић. Он је у наведеном периоду опсервирао готово трећину хоспитализованих душевних болесника ондашње целе Србије."
Језива смрт
О томе како је изгледала његова смрт данас знамо из писма његовог шурака свом брату Николи Христићу. Делове овог писма који се односе на последње часове Лазе Лазаревића преносимо у целости:
"Тебе ће сигурно интересовати како је наш сиромах Лаза издануо, па сам у стању да ти то испричам, јер сам му ја и запалио свећу и видио последњи издах његове душе и последњи израз његовог лица.
Сама болест напредовала је јако, дисао је тако тешко и са таквим напоном да је туга било гледати. Од муке је јаукао. Већином је био у неком полусну; све је нешто рукама пипао и говорио неке безвезне речи. Међутим, разбирао се врло често и, уопште, може се рећи да је био присебан готово до последњег момента.
БОНУС ВИДЕО
