Životni put i književni rad Laze Lazarevića predstavljaju zanimljivu priču o talentu, predanosti i ličnoj tragediji
Zbog kvaliteta svog pisanja prevođen je na dvadeset jezika. I sam je prevodio strane pisce na srpski jezik. Uspeh je postigao i kao lekar, imao je razvijenu privatnu praksu.
Bio je ugledni član društva. Vodio je raskošan život. Živio je u prekrasnoj vili. Lečio kralja.
Međutim, ugled i slavan život nikad ga nisu promenili. Celi život ostao je odmeren, pažljiv i uravnotežen. Tako je besplatno pregledao beogradske učenike i još neke skupine društva. Kome je bilo potrebno, delio je lekove, odeću i slično.
Lečio duševne bolesnike
"Bolesnici s mentalnim poremećajima primani su na lečenje po nalogu suda, što je neretko bila praksa i u naprednijim zemljama Evrope i Zapada. U arhivi i dokumentaciji bolnice "Dr Laza K. Lazarević" u periodu od 1880. do 1887. godine čuva se 156 istorija bolesti u koje su unete „lekarske svedodžbe“, a 50 je svojom rukom pisao i potpisao dr Laza K. Lazarević. On je u navedenom periodu opservirao gotovo trećinu hospitalizovanih duševnih bolesnika ondašnje cele Srbije."
Jeziva smrt
O tome kako je izgledala njegova smrt danas znamo iz pisma njegovog šuraka svom bratu Nikoli Hristiću. Delove ovog pisma koji se odnose na poslednje časove Laze Lazarevića prenosimo u celosti:
"Tebe će sigurno interesovati kako je naš siromah Laza izdanuo, pa sam u stanju da ti to ispričam, jer sam mu ja i zapalio sveću i vidio poslednji izdah njegove duše i poslednji izraz njegovog lica.
Sama bolest napredovala je jako, disao je tako teško i sa takvim naponom da je tuga bilo gledati. Od muke je jaukao. Većinom je bio u nekom polusnu; sve je nešto rukama pipao i govorio neke bezvezne reči. Međutim, razbirao se vrlo često i, uopšte, može se reći da je bio priseban gotovo do poslednjeg momenta.
BONUS VIDEO
