Фахрета Јахић, познатија под уметничким именом Лепа Брена говорила је далеке 1982. године за часопис "ТВ Новости"
У једном делу разговора, певачица је причала о својој породици, одрастању, а одговорила је и на питање шта значи њено име. Одломак из интервјуа прочитајте у наставку:
Шта има у Брчком?
- Седнем лепо код маме, па причамо. Она ми све и шије. Све што ја носим дело је њених златних руку. Захваљујући њој, можда је настао и тај мој имиџ! Моја мама је феномен: ја њој само нацртам модел, и она сашије без пробе! За мене нема бутика, највише волим оно што мама сашије. Жељна сам домаћег живота. Моја мама мени каже: буди паметна! И све је рекла. Добро знам шта то значи. Њене пријатељице и ја тако седнемо уз кафицу, па расправљамо о породичном животу...
Имате велику породицу?
- Сестра ми је удата, а брат је у војсци у Сомбору. Моја сестра има златну ћеркицу... Кад сам ја била мала, станем на сто па рецитујем: "Ја сам мала принцеза..." Али, нисам хтела да декламујем џабе, па тата од "публике" почне да скупља банке, "зарађивала" сам чак и по динар за једно вече.
Фото: Репринт ТВ Новости
А данас?
- Нема више тога. Сад је то много скупље! Мени, кад одем кући, кажу да сам се променила. Јесам, развио се мој пословни дух. Нисам више девојчурак који седи у кафићу, па у хотелу... Моје време сада има другу вредност. Кад немам пословни мотив, ја не излазим. Седим са мамом и татом...
Отац ради?
- Ради. Моји родитељи су млади. Мој отац има педесет и три године, мама 47. Мислим да је породични живот врло важан. Удата жена и ожењен мушкарац су много стабилнији... То ја осећам. Много се разликују од ових људи који нит су ожењени, нит су очеви... Те жене што нису удате и немају децу, оне само мисле на изласке, на облачење, како ће их ко гледати, како ће их ко видети... У ствари, не знам ни сама. Пре сам волела да читам књиге и много сам читала. Везла сам гоблене. Сад читам после посла да бих се смирила од оне буке на бини. Ја сам на бини Лепа Брена, а приватно сам Фахрета.
Шта значи ваше име?
- То је име турског порекла и значи награда или похвала. То сам случајно сазнала од једног Турчина, долазио је у Брчко и продавао неке стварчице, још пре док је могло тако да се продаје. Мислим да то име мени сасвим одговара и оцртава моју праву личност. Ја сам много поносна на себе. Не ценим и не поштујем никог у животу колико поштујем себе. Настојим да никога не потцењујем, спремна сам свима да помогнем - чак и без обзира на то да ли ми је неко одмогао - али много поштујем себе.
Тако су вас учили?
- Одрасла сам у једној патријахалној, муслиманској породици која је много размишљала о угледу једне девојке, о поштовању девојке која треба да буде жена и мајка. Моје кућно васпитање одразило се на школу: била сам супер ђак. Мислим да је моје понашање могло да послужи за пример многим девојкама. Али ми смо петочлана породица, живели смо од једне радничке плате, мој отац је медицински техничар... Са једном таквом платом много се тешко опстаје, све троје смо се школовали. Ми нисмо желели да будемо неко и нешто, већ да завршимо школу и да можемо да помогнемо своје родитеље. Ми са једном таквом платом нисмо могли себи да испуњавамо жеље, могли смо само да живимо. Сналазили смо се...
А Лепа Брена?
- То је имиџ створен за шоу бизнис. То је одраз потребе. Мислим да је народ осећао неку потребу за неком Лепом Бреном или лепом Катом. Народу је, једноставно, требао неко да се искали. Мада, ја нисам свој спољни изглед користила као главни предуслов да нешто учиним. Лепа Брена је "дуге ноге за играње, вито тело за гледање, бело грло за певање, само очи за плакање..."
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
