Наш овогодишњи представник без длаке на језику причао је о многим темама
Лука Ивановић, познатији као Луке Блацк, ове године представља нас у Ливерпулу на Евровизији са песмом "Само ми се спава". Успео је да се пласира у финале такмичења које ће се одржати у суботу, 13. маја. Од када је победио на Песми за Евровизију, интригира јавност својом мистичном појавом.
Објаснио је како је настало уметничко име Луке Блацк и због чега га је баш одабрао:
- "Луке" је англицизована верзија имена Лука. Сад ми је криво што се не зовем Лука јер ме сви у Србији зову Лука Блацк. Лепо је име, хвала мами. Блацк у преводу значи црно и то је нешто што сам ја као драматични тинејџер кренуо да носим са 13, 14, 15 година. Сматрао сам да је музичка индустрија и музичка сцена у Србији вредна жаљења. Жалио сам је 40 дана као што су то наши обичаји. Док сам носио ту боју дошла ми је инспирација, која је била другачија од онога што сам писао са 12-13 година, била је много квалитетнија па сам ето мислио да је због тога што сам носио ту боју али вероватно је то зрелост која је дошла, или незрелост. Хтео сам да одам почаст тој боји коју сам носио и сада сам, ето, заглављен са тим именом, али сам стварно пресрећан - започео је причу гостујући у емисији "На терапији са Славицом Ђукић Дејановић"
Пореклом је из Чачка и веома је везан за своје родитеље, не кријући захвалност за све што су му пружили:
- Мој сан када сам био мали је био да имам толико новца и могућности да могу увек да их водим са собом. Мислим да је увек лепо видети неко познато лице које вам уности топлину. Ево сад сам био и на овим турнејама пред "Евровизију" зато носим јастога са собом, он ми је познато лице. Волео бих, ето, чисто да се одужим њима за то што су ме подигли здравог и правог тако да мислим да је то океј. Није много рокенрол, али шта да радим. Највише бих волео да водим и своју куцу са собом. Надамо се томе после Ливерпула.
Признаје да је за себе мислио да је посебан са 13 година, али и да не воли да чита:
- Мислио сам да сам посебан са 13 година, са 19, али сада са 30 не мислим да сам уопште посебан. Људи са којима сам се ја окружио, па чак и моја породица, код њих никада нисам имао виђење неке непристојности. Стварно сам мислио да су сви пристојни у Србији па ми је било чудно да чујем да су то неке јаче стране: елоквенција, звучи као да је начитан... Није ми читање нормално, ја и не волим да читам. Волим да читам поезију зато што је то јако кратко и супер је за мањак концентрације коју имамо као генерација због интернета и свега. Читао сам и по неку књигу углавном научну фантастику. Мислим да људи не морају да раде ништа што им се не ради. Ја сам генерално више времена провео на интернету и причао на енглеском па, ето, могу да кажем и пар неких паметних речи и на српском, иако се нисам нешто претерано трудио - испричао је у поменутој емисији.
Бонус видео:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
