Naš ovogodišnji predstavnik bez dlake na jeziku pričao je o mnogim temama
Luka Ivanović, poznatiji kao Luke Black, ove godine predstavlja nas u Liverpulu na Evroviziji sa pesmom "Samo mi se spava". Uspeo je da se plasira u finale takmičenja koje će se održati u subotu, 13. maja. Od kada je pobedio na Pesmi za Evroviziju, intrigira javnost svojom mističnom pojavom.
Objasnio je kako je nastalo umetničko ime Luke Black i zbog čega ga je baš odabrao:
- "Luke" je anglicizovana verzija imena Luka. Sad mi je krivo što se ne zovem Luka jer me svi u Srbiji zovu Luka Black. Lepo je ime, hvala mami. Black u prevodu znači crno i to je nešto što sam ja kao dramatični tinejdžer krenuo da nosim sa 13, 14, 15 godina. Smatrao sam da je muzička industrija i muzička scena u Srbiji vredna žaljenja. Žalio sam je 40 dana kao što su to naši običaji. Dok sam nosio tu boju došla mi je inspiracija, koja je bila drugačija od onoga što sam pisao sa 12-13 godina, bila je mnogo kvalitetnija pa sam eto mislio da je zbog toga što sam nosio tu boju ali verovatno je to zrelost koja je došla, ili nezrelost. Hteo sam da odam počast toj boji koju sam nosio i sada sam, eto, zaglavljen sa tim imenom, ali sam stvarno presrećan - započeo je priču gostujući u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović"
Poreklom je iz Čačka i veoma je vezan za svoje roditelje, ne krijući zahvalnost za sve što su mu pružili:
- Moj san kada sam bio mali je bio da imam toliko novca i mogućnosti da mogu uvek da ih vodim sa sobom. Mislim da je uvek lepo videti neko poznato lice koje vam unosti toplinu. Evo sad sam bio i na ovim turnejama pred "Evroviziju" zato nosim jastoga sa sobom, on mi je poznato lice. Voleo bih, eto, čisto da se odužim njima za to što su me podigli zdravog i pravog tako da mislim da je to okej. Nije mnogo rokenrol, ali šta da radim. Najviše bih voleo da vodim i svoju kucu sa sobom. Nadamo se tome posle Liverpula.
Priznaje da je za sebe mislio da je poseban sa 13 godina, ali i da ne voli da čita:
- Mislio sam da sam poseban sa 13 godina, sa 19, ali sada sa 30 ne mislim da sam uopšte poseban. LJudi sa kojima sam se ja okružio, pa čak i moja porodica, kod njih nikada nisam imao viđenje neke nepristojnosti. Stvarno sam mislio da su svi pristojni u Srbiji pa mi je bilo čudno da čujem da su to neke jače strane: elokvencija, zvuči kao da je načitan... Nije mi čitanje normalno, ja i ne volim da čitam. Volim da čitam poeziju zato što je to jako kratko i super je za manjak koncentracije koju imamo kao generacija zbog interneta i svega. Čitao sam i po neku knjigu uglavnom naučnu fantastiku. Mislim da ljudi ne moraju da rade ništa što im se ne radi. Ja sam generalno više vremena proveo na internetu i pričao na engleskom pa, eto, mogu da kažem i par nekih pametnih reči i na srpskom, iako se nisam nešto preterano trudio - ispričao je u pomenutoj emisiji.
Bonus video:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
