Емир Кустурица филмском режијом се бави од 70-их година прошлог века
Емир Кустурица је српски и југословенски филмски режисер, глумац и музичар. Филмском режијом се бави од 70-их година прошлог века, а његов рад је признат не само на подручју бивше Југославије, него и шире. Од половине 2000-их Кустурица највише борави у Дрвенграду на Мокрој Гори, који је саградио за потребе филма "Живот је чудо". Након тога изградио је и Андрићград недалеко од Вишеграда (БиХ). Кустурица је од 2011. године члан Академије наука и уметности Републике Српске (АНУРС).
Емир Кустурица је рођен 1954. године у Сарајеву. Основну и средњу школу је завршио у родном граду, а 1978. године је дипломирао на Филмској академији у Прагу (ФАМУ). Због тога га често сматрају режисером тзв. Прашке школе филма, неформалне групе југословенских режисера који су студирали на истом факултету, па им је смисао за естетику врло сличан.
Током студија режирао је два кратка филма – "Један део истине" и "Јесен", а студентски филм "Герника", урађен према новели Антонија Исаковића победио је на Фестивалу студентског филма у Карловим Варима.
Године 1981. је објављен Кустуричин филм "Сјећаш ли се Доли Бел" који је одушевио и критику и публику. Сценарио потписује Абдулах Сидран, а главне улоге тумаче Славко Штимац, Слободан Алигрудић, Љиљана Благојевић, Мира Бањац и други. Године 1984. је при Академији основана "Отворена сцена Обала" чији је први уметнички директор постао Емир Кустурица. За врло кратко време "Обала" је постала једно од најзанимљивијих театарских места у Југославији, на чијој сцени су се изводиле представе "Аудиција", "Чудо у Шаргану“, "Мрешћење шарана", "Ћелава певачица“ и друге.
Кустурица је 1985. године представио свој други филм "Отац на службеном путу". Сценарио поново потписује Сидран, а главне улоге су утеловили Морено де Бартоли (Морено Д’Е Бартолли), Мирјана Карановић, Предраг Мики Манојловић, Мустафа Надаревић и Мира Фурлан.
Драма је исте године освојила "Златну палму" на Филмском фестивалу у Кану, те номинована за награду "Оскар“ у категорији „најбољи страни филм“. Осим тога, "Отац на службеном путу“ освојио је још пет југословенских филмских награда. Крајем 80-их одлази из Југославије у Америку и почиње да ради као професор на Универзитету "Колумбија“ (Цолумбиа Университy) у Њујорку. Предавао је филмску режију на постдипломским студијама.
Године 1993. снимио је први филм на енглеском језику под именом "Аризона Дрим“ ("Аризона Дреам“ – "Сан о Аризони“). Главне улоге су тумачили Феј Данавеј (Фаyе Данаwаy), Џони Деп (Јохннy Депп) и Џери Луис (Јеррy Леwис) , а сценарио потписују Кустурица и његов студент Дејвид Еткинс (Давид Аткинс).
Драма "Живот је чудо“ у којој главне улоге тумаче Славко Штимац и Наташа Шолак објављена је 2004. године. Филм је освојио филмску награду француског националног образовног система, прву награду Међународног филмског фестивала Ваљадолиду, те награду "Цезар“ за најбољи филм у Европској унији. Номинован је за награде "Златни шиљак“ и "Златна палма“.
Године 2005. поново је изабран за члана жирија на Филмском фестивалу у Кану. Тада је филмској публици и критици представио филм "Завет“, занимљиву комедију која прати живот деде и унука у златиборском забаченом селу.
Његов отац Мурат Кустурица је био новинар запослен у Секретаријату информисања Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине (СРБиХ), а мајка Сенка Нумановић је радила као секретар у суду.
(Н Портал)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
