Кантаутор Ђорђе Балашевић преминуо је 19. фебруара 2021. у 68. години
Чувени Панонски морнар, Новосађанин који је желео да буде фудбалер, стихове је почео да пише у основној школи, а потом су се само низали. Иза себе је оставио неизбрисив траг својим песмама и речима.
Поред тога, Балашевић је био познат и по својим говорима, а један који се и дан данас памти је имао 30. децембра 2016. године у Београду, у крцатој Арени.
Тада је одржао говор који је изазвао велике реакције.
"Највећа превара је кад ти неко каже, 'реци две-три речи, као, одради то'. Две-три речи, морају увек бити јако паметне, много је лакше причати о нечем навелико. Кад бих ја треб'о да кажем две-три речи о Београду, то би било јако тешко. Ја сам из провинције дечко, ми смо долазили у Београд као на ходочашће. Млади сте ви, не сећате се тога, али што би рекао Деја Шапурика из неких мојих прича из 'Календара', кад смо одлазили у Београд, ми само што се нисмо изували на мосту.
Сваки долазак у Београд је био матурски, сваки концерт у Дому синдиката, после у Сава центру, увек доказивање, Београд је био главни град и било је потребно пуно, да вредиш пуно, да урадиш пуно, да се пробијеш од моста до Македонске улице и даље.
Имао сам ту срећу да упознам, не, да сретнем и Бату Стојковића, и Пају Вујисића, да упознам Чкаљу, Душка Радовића, Миру Траиловић, Драгана Николића…"
Овако је говорио Ђоле...
"Људи су као шкољке - мораш их отворити на хиљаде да би пронашао бисер."
"Даме бирају. О, још како... И углавном изаберу барабе."
"Има тишина којих се сећам више него најлепших речи."
"Заљубиш се јер је то теби потребно, а волиш јер је то потребно неком другом."
"Једно је кад чезнеш за неким ко је далеко, а сасвим друго кад чезнеш за неким ко је крај тебе."
"Заувек’ је, ипак, само реч.. Велике речи обично имају малу грешку и смањују се за мрвичак сваки пут кад их изговориш. Ни од мог ‘заувек’ није остало Бог зна шта."
"Да су жене одлучивале о неким стварима, свет би изгледао лепши. Можда би било мало чупања за косу, оговарања и других ствари, али дефинитивно не би било оволико крви и зла колико смо ми мушкарци посејали."
"Није њу пријатељу заболело то што не може бити срећна са другим. Њу је заболело то што не може бити срећна са тобом."
"И како да стане ту, у те две-три речи које бих ја могао да кажем Београду? А онда, опет, упалим онај несретни телевизор, гледам оне преносе из Скупштине, гледам 'ајфонке', змајеве од Шипова, гледам типове који бацају Французе са зидина зато што имају шалове мало других боја, секу шапе псима, и мислим, можда и може да стане све у три речи.... Е, мој Београде…", рекао је тада кантаутор.
"Не, нисам изненађен, само сам разочаран. Не мрзим те, само сам изгубио разлог да те волим."
"Правог мушкарца, с којим ћете трајати, нећете препознати по изгледу, по дипломи, по интелигенцији. Оног правог препознаћете по начину како вас држи за руку, како вас љуби, како вас грли – ни пречврсто да останете без даха, а ни прелабаво да нестанете без трага. Прави вас држи таман онако како треба, да знате чији сте."
"Ниједна жена није толико скупа да је не би могао искреном љубави купити. Али ни толико јефтина да се прода за шаку лажи."
"Она је прихватила сваки део мене и никада није тражила да се мењам, а променила ме. Једина је којој сам уистину рекао шта осећам. Није тражила да је држим као кап воде на длану. Чињеница да је волим била јој је сасвим довољна."
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
