Многима је својим хумором и емоцијом улепшао живот, себи није могао да помогне
Након што је Робин Вилијамс преминуо 11. августа 2014. године у 63. години, многи су остали у уверењу да је или подлегао старим пороцима, или да је себи одузео живот због депресије. По први пут, његова удовица проговорила је отворено о томе од чега је боловао и преминуо.
Свет се ујединио након његове смрти у оцени да је био један од најбрилијантнијих умова. Комичари су се слагали да нико на сцени није брже испаљивао оригиналне шале. Они који су снимали филмове са њим кажу да никада није два пута поновио исту сцену - приликом сваког снимања додао би нешто ново што би сцену додатно обогатило и учинило смешном.
Робин Вилијамс је био свестан тога. Марина Зеновић је 2018. године снимила документарац о њему под насловом "Цоме инсиде мy минд". На питање има ли неких страхова, Вилијамс је одговорио: "Да, плашим се да ће моја оштрица отупети. Да нећу више моћи да заискрим". Управо су се ти његови страхови остварили јер аутопсијом је утвршено да је Вилијамс заправо боловао од Леwy телесне деменције, типа деменције који мења начин размишљања, кретања, понашања и укупно расположење. Леwy бодy дементиа (ЛБД) заправо је спектар болести у који спада и Паркинсонова болест. Не зна се још увек узрок обољевања од ЛБДа. О томе сведочи Сузан Шнајдер Вилијамс, удовица Робина Вилијамса, у разговору за Гардијан.
- Лекари су причали са мном након аутопсије и питали ме да ли сам била изненађена када сам сазнала да је Робин имао та Леwy тела у целом мозгу и кичменој мождини. Нисам знала ни да су та тела присутна. Међутим, то ми је дало објашњење за његово понашање. Очито, нека страна тела су му се инфилтрирала у мозак. То је имало смисла - каже она.
Сузан Шнајдер Вилијамс сада је на мисији да исправи све заблуде у вези са одласком Робина Вилијамса и да прошири свест о овој реткој болести мозга. Један од начина њене борбе је и филм "Робин'с wисх", прича о последњим данима славног глумца.
- Робин и ја смо обожавали да идемо у музеје. Био је луд за историјом, као ја за уметношћу. Људи су претпостављали да он стално глуми дворску луду, да је исти као и на сцени. Никад се не бих удала за таквог човека. На сцени је био једно, а код куће је био тих, увек у размишљању, интелектуалац. Комика, стенд-ап и глума су му били посао, не личност - каже његова удовица.
Фото: Профимедиа
Њих двоје упознали су се 2007. године, у радњи
- Видела сам га у радњи и помислила "Види, Робин Вилијамс". Док сам излазила, насмешио ми се и нешто ме је натерало да му приђем. Носио је одећу са маскирним узорком, па сам га питала како му иде са камуфлажом. "Не баш добро, видиш да си ме нашла", одговорио ми је - прича Сузан, а четири године касније су се венчали. Само две године касније, показали су се први симптоми Робинове болести.
Фото: Профимедиа
Први симптоми
То су у почетку били болови у стомаку. Онда су руке почеле да му дрхте, а онда је почео да пати од несанице. Сузан каже да је све приметнија била и његова анксиозност.
- Постао је параноичан, никад раније није био такав. То је прича са ЛБД, симптоми се не појављују одједном и смењују се. Тако збуне и пацијента и неговатеља. Не знате шта је симптом а шта не - каже Сузан.
Почетком маја 2014. године је Робин добио дијагнозу Паркинсонове болести. Испоставило се аутопсијом да то није тачно. Међутим, и тада, док су мислили да је заиста у питању Паркинсон, толико тога остало је нејасно - Паркинсон нема за симптоме параноју, депресију и анксиозност.
Робин је толико патио од тога да су он и Сузан решили да иду код неуролога на тестирање. Само недељу дана пред заказани преглед, Робин се убио.
- Мислим да је желео да избегне тај преглед. Сигурно је мислио да ће га тамо закључати и да никад неће изаћи - каже Сузан, додајући да су након његове смрти сви медији пренели да је умро или од депресије, или од алкохолизма, или од комбинације та два.
- То је показало да ми просто не умемо да разговарамо о болестима. Депресија је била симптом ЛБД-а, и самим тим није била психолошки изазвана, већ неуролошког порекла. Мозак му се распадао - каже Сузан, додајући и да је истина да је Робин имао проблема са зависношћу, али да то у периоду пред његову смрт није био проблем.
- Робин је шест година пре смрти био чист што се тиче алкохола. Отишао је на кратко у рехабилитациони центар 2014. године како би медитирао и опоравио се. Побеснела сам кад сам видела наслове да је опет пио јер знам да има много лечених алкохоличара којима је управо он био инспирација да се извуку - каже Сузан, додајући да су након аутопсије и лекари остали запањени када су стекли увид колико је Робинов мозак пропао услед болести.
- Рекли су ми да је био најгори случај који су икад видели. Уверена сам да га је та болест одвела у самоубиство. Зато говорим о томе, како би се наука окренула тражењу лека и уопште правилној дијагностици. Робин никад није добио ту дијагнозу док је био жив. Да ју је добио, можда би имао још пар година живота и успео да усрећи и охрабри још некога. Што се мене тиче, он се увек појави кад ми треба. Сат времена пре овог интервјуа видела сам га у нашем дворишту - каже Сузан.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
