Александра Васковић, супруга Бојана Васковића, фронтмена музичке групе "Лексингтон бенд", недавно је на свет донела њихово треће дете, ћерку Хелену, која се већ у првим данима живота суочила са операцијом
Породица Васковић добила је велику подршку од свих људи чим су саопштили да ће њихова, тада још нерођена ћерка, имати здравствене проблеме, али да су се и поред тога одлучили да животу дају шансу и да се изборе.
Тако је и било, Хелена је оперисана због урођене срчане мане, а Александра је са њом провела месец дана у болници, и пред новогодишње празнике изашле су кући и данас уживају у породичним тренуцима.
Александра се данас путем друштвених мрежа обратила свим својим пратиоцима и захвалила им на подршци коју су им пружили, али и објаснила о каквим здравственим проблемима се тачно радило.
Прочитајте још: Тајна коју крије песма "Е, мој Саша": Настала је због ФАТАЛНЕ љубави једне девојке
- Нисам очекивала толику количину, да кажем, подршке. Знам да сте сви дивни, који ме пратите. Много ми је значило у тим кризним моментима, који сте се јављали са вашим искуствима, што родитељским, што личним. Много је бустовало то ту веру, заиста је истина да када се много људи моли за исту ствар, та енергија се повећава и повећава - започела је Александра.
Затим се осврнула на трудноћу и целокупан период који је породица Васковић имала у претходних неколико месеци.
- У тим моментима нисам делила тај осећај подршке од страна лекара и читавог тима који је водио, како мене, тако и Хелену и цео њен опоравак. То је потпуно други ниво и нешто без чега не могу да замислим да би овај процес ишао овако позитивно, да нисам наишла на те људе. Дефинитивно никада нећу моћи да се захвалим докторки која је прихватила да води моју трудноћу. Она је једна ризница људскости и знања. Она ми је била пуна подршка, где смо заиста, у сваком смислу делиле да живот треба подржати и да се за њега треба борити. На крају је исход овакав какав јесте. Наравно, откривање урођене срчане мане је посебна ствар која није имала везе са тим високим ризиком на почетку саме трудноће. Реч је о срчаној мани, транспозиција великих крвних судова, где живот није могућ уколико се не реши оперативно. То је био један стресан период. Оно што је круна ове животне приче, јесте читав каридио хируршки тим, који беспрекорно функционише, где сам знала да ће моје дете бити у најбољим могућим рукама. Процес је био дуг, да смо истрајали и да је на крају исхо овакав какав јесте - објаснила је детаљније Александра.
- Поента ове приче није да ми пишете да сам супер и храбра, свака мајка је храбра! Поента јесте, да ће у животу бити разна ситуација и мој мото је да се трудим да урадим исправну ствар и у тим ситуацијама се укључује мој критички ум, где не желим да прихватам било чије мисли. Бирам тежи пут, за мене је то исправан пут!
