Фронтмен групе "Лексингтон" је отворио душу и присетио се најболнијих тренутака у свом животу
Фронтмен Лексингтон бенда Бојан Васковић са свега девет и по година био је принуђен да са породицом, због рата у Босни, напусти родно Сарајево и да живот отпочне готово из почетка. Отац му је остао непокретан пошто је погођен снајпером.
- Још се нисам консултовао са психотерапеутом, али сигурно би нашли неке фалинке. Често се шалим да их имамо ми доста. Свако се носи са унутрашњим немирима на свој начин, неко изађе као победник, а некоме је потребна помоћ. Можда сам само раније одрастао. Мана је што сам пропустио године детињства, игре, јер сам морао да размишљам о неким озбиљнијим стварима. Али нисам на то гледао негативно, него позитивно - признаје Бојан у емисији "Сценирање".
Нажалост, Бојан је пре неколико година остао без битне особе, свог оца, чија је животна прича јако тешка. Последње две деценије живота он је био непокретан, након што га је током рата погодио снајпер док се аутомобилом враћао с посла.
- Мој отац је био... Како мама често каже: "Не знам од ког је материјала саткан." Имао је ведар и позитиван дух, без обзира на то што је 25 година био у колицима. Слушао је људе из окружења када имају неке проблеме и каже им: "Ма само види мене, немаш ниједан проблем." Можда најтежи тренутак је његов одлазак, прерано је отишао. Без обзира на то што смо последњих година живота провели заједно баш доста времена, то ме теши, али волео бих да сам му још нешто рекао - почео је Бојан и рекао да му је тата био узор.
- Он је био можда најважнија фигура за мене. Био ми је подршка цео живот. Не постоји тренутак када ме није подржао, мада сам у његовом гласу знао да осетим када је нешто погрешно. Пуно искушења, изазова... Када сам купио мотор, па када сам га продао, био је најсрећнији. Памтим његов савет: "Стави камен у ципелу да те жуља, да не заборавиш кад си био мали" - завршава Бојан.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
