Последњих деценија поједини верници славу са гостима прослављају у ресторанима, неретко уз музику, а не у кући.
Славски колач поред шанка, свећа на карираном столњаку, икона и кандило у ресторану су све чешћа слика са модерне крсне славе.
Крсна слава, као симбол идентитета српског народа, остала је неокрњена, али се услед друштвених промена начин обележавања мењао - и данас домаћини настоје да припреме што богатију трпезу, док из Српске православне цркве подсећају да храна и пиће нису суштина славе.
Концепт којег се треба придржавати приликом обележавања славе поставио је Свети Сава и он се практикује већ девет векова, а до промена је долазило услед различитих друштвених околности - промена система, окупација...
Слава је остала у свести људи и када су напуштали своје традиционалне сеоске заједнице у процесима урбанизацијие и индустријализације - па је пренета и у градове.
Куповина готовог славског колача не мења основну структуру славе, и Црква не забрањује пославу у кафани.
За обележавење славе најважнији су свећа, колач, жито и вино, нагласио је он и приметио да се понекад заборавља на свеца и сувише велика пажња посвећује храни и пићу.
Слава треба да буде скроман и побожан сусрет - који приближава људе и указује на духовну вертикалу.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
