Poslednjih decenija pojedini vernici slavu sa gostima proslavljaju u restoranima, neretko uz muziku, a ne u kući.
Slavski kolač pored šanka, sveća na kariranom stolnjaku, ikona i kandilo u restoranu su sve češća slika sa moderne krsne slave.
Krsna slava, kao simbol identiteta srpskog naroda, ostala je neokrnjena, ali se usled društvenih promena način obeležavanja menjao - i danas domaćini nastoje da pripreme što bogatiju trpezu, dok iz Srpske pravoslavne crkve podsećaju da hrana i piće nisu suština slave.
Koncept kojeg se treba pridržavati prilikom obeležavanja slave postavio je Sveti Sava i on se praktikuje već devet vekova, a do promena je dolazilo usled različitih društvenih okolnosti - promena sistema, okupacija...
Slava je ostala u svesti ljudi i kada su napuštali svoje tradicionalne seoske zajednice u procesima urbanizacijie i industrijalizacije - pa je preneta i u gradove.
Kupovina gotovog slavskog kolača ne menja osnovnu strukturu slave, i Crkva ne zabranjuje poslavu u kafani.
Za obeležavenje slave najvažniji su sveća, kolač, žito i vino, naglasio je on i primetio da se ponekad zaboravlja na sveca i suviše velika pažnja posvećuje hrani i piću.
Slava treba da bude skroman i pobožan susret - koji približava ljude i ukazuje na duhovnu vertikalu.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
