Planeta Zemlja jedino je mesto koje imamo za život , te je stoga neophodno da vodimo računa o njima, kako bi svoj, a i život generacija koje dolaze, učinili boljim i zdravijim. Tim povodom, svake godine širom sveta 28. jula obeležava se Svetski dan zaštite prirode. Cilj je širenje svesti o svim bogastvima kojim planeta Zemlja obiluje i njihovom značaju za globalno društvo.
Važno je što više uticati na pojedince kako bi razumeli značaj održivosti prirode i stvorili dobre navike koje će doprineti životu u skladu sa prirodom.
Kao što je i poznato, mnoga istraživanja do sada pokazala su da boravak u prirodi značajno može uticati na ljudsko zdravlje, i da se zdrava okolina može smatrati osnovom za produktivno društvo. Najprostoje rečeno, čovjek je ujedno i najveći prijatelj, ali i najveći neprijatelj prirode i njenih bogatstava. Svojim nesavesnim delovanjem u velikoj meri može ugroziti blagodeti životne sredine. Tu su još i klimatske promene, globalno zagrevanje, topljenje ledenih bregova, porast niova mora i okeana, što dodatno pogoršava celokupnu sliku.
Obeležavanjem Svetskog dana zaštite prirode naglašava se potreba očuvanja zdrave životne sredine i prirodnih resursa za održavanje stabilnog i zdravog društva. Spasavanje biljaka i životinja kojima preti nestanak jedan je od primarnih ciljeva Svetskog dana zaštite prirode. Takođe, na ovaj dan se sprovode mnoge aktivnosti fokusirane na očuvanje netaknutih različitih komponenti prirode kao što su flora, fauna, energetski resursi, zemljište, voda i vazduh.
Međutim, zabrinjavajuća je činjenica da koliko god se u poslednjih nekoliko godina pričalo o ovoj problematici i podizala svest ljudi, još uvek je „puno posla“ na globalnom nivou. Potreba za očuvanjem životne sredine sve je primetnija, a ljudska želja za bogaćenjem i preterana eksploatacija prirodnih resursa dovela nas je do izumiranja pojedinih životinjskih vrsta, promene vremenskih prilika, uništavanja staništa divljih životinja...
Međunarodna unija za očuvanje prirode (I.U.C.N.) osnovana je upravo kako bi se suočila sa tim izazovima. Godinama je svoje aktivnosti fokusirala na ispitivanje ljudskih aktivnosti i njihov uticaj na prirodu. Trenutno ova unija raspolaže najsveobuhvatnijom bazom podataka o riziku globalnog izumiranja vrsta. I.U.C.N. je trenutno najveća i najraznovrsnija ekološka mreža na svetu.
Kako možemo pomoći očuvanju prirode?
1. Smanjenje upotrebe plastike
Plastika je jeftina i veoma zgodna za upotrebu, ali dolazi sa implikacijama po životnu sredinu. Plastični proizvodi nisu biorazgradivi i predstavljaju „ trn u oku“ u našem okruženju. Umesto toga, pređite na proizvode napravljene od razgradivih i prirodnih komponenti.
2. Proverite e-otpad
Sa brzim tehnološkim promenama, ljudi kupuju nove elektronske predmete ne razmišljajući o tome gde stari proizvodi završavaju. Većina proizvedenog e-otpada se nepravilno odlaže. Težite da smanjite svoj e-otpad i potražite opcije za reciklažu pre kupovine novih proizvoda.
3. Sačuvaj vodu
Jedan od najvećih efekata klimatskih promena je smanjenje nivoa vode za piće. Jednostavni koraci kao što je zatvaranje slavina za vodu kada se ne koriste mogu uštedeti hiljade galona vode godišnje.
4. Reciklaža i razvrstavanje otpada prilikom odlaganja u javne kontejnere
Ponekad je teško pronaći alternativu, pa su ljudi „osuđeni“ na kupovinu plastičnih, aluminijumskih ili nekih drugih ambalaža. Kada se već nađemo u takvoj situaciji ne bi bilo loše da se takav otpad ponovo nađe u proizvodnom procesu, što je moguće uz pomoć reciklaže. Ukoliko u blizini vaše kuće ili stana postoje kontejneri sa jasno naznačenom vrstom otpada na njima, pokušajte razdvojiti staklo od plastike i učinićete tako veliku uslugu životnoj sredini, „spasivši je“ od materijala koji nisu biorazgradivi, i koji će završiti na deponiji, te tamo godinama zagađivati zemljište i vazduh.
5. Štedite električnu energiju
Tehnologije su napredovale, pa se širom sveta radi na prelasku na alternativne izvore energije. Zato je važno imati svest o racionalnijoj upotrebi, te svaki put kad smo u prilici uštedeti struju. Tako, na primer, možete isključiti svetla u prostorijama u kojim trenutno ne boravite, isključiti TV ako ga ne gledate, a u letnjim danima klimu podesiti na koji stepen više u odnosi na ono što ste navikli.
6. Sadite biljke i drveće
Drveće značajno može doprineti da se smanji erozija tla, dok biljke, pa makar bile uzgajane i u kućnoj varijanti, mogu pozitivno uticati na vaše zdravlje tako što prečišćavaju vazduh u prostoriji u kojoj boravite,. Iako navedeni saveti deluju kao sitnice, moramo biti svesni i da pojedinci mogu učiniti mnogo za dobro naše planete, te da zajedno malim koracima možemo postići mnogo za dobrobit prirode i nas samih.
