Razlike u vaspitanju: U Srbiji je dete sito, a u Švedskoj u prirodi!

Severnjaci insistiraju na tome da mališani što više borave na otvorenom bez obzira na spoljašnju temperaturu, jer se tako čeliče i postaju snažniji.

Oglas

Kod nas je najvažnije da, osim da bude sito, dete ne oskudeva u toploj garderobi, kako se ne bi prehladilo. Međutim, čak i kada je dobro “natrontano”, ne znači da će dobiti dozvolu za izlazak napolje ako pada kiša ili su temperature niske. Samo ukoliko baš mora, roditelji će ga pustiti da po hladnoći izađe iz kuće.

Pročitajte još: Ovako Danci vaspitaju svoju decu: Malo obaveza i mnogo pripreme za život, a ključna je jedna stvar

Najbolja država za decu

Švedska je jedna od prvih zemalja koje su usvojile UN konvenciju o pravima deteta, prva je zabranila sve oblike telesnog kažnjavanja najmlađih i ne čudi zašto je proglašena najboljom državom na svetu po pitanju brige o mališanima, ali i roditelja.

Severnjaci, među kojima su možda i najglasniji Šveđani, na to gledaju sa čuđenjem, jer za njih, u skladu sa popularnom izrekom, ne postoji loše vreme, već samo neadekvatna odeća.

Promovišu opušten način vaspitanja, na otvorenom.

Oni generalno promovišu sistem vaspitanja koji je izuzetno opušten, tvrdeći da su deca tako srećnija, zdravija i u perspektivi uspešnija. Reč za švedski model roditeljstva je “lagom” ili - “savršeno jednostavno”, što ga u mnogo čemu objašnjava.

Pročitajte još: VIKANJE loše utiče na decu: Naučnici došli do novih važnih otkrića

Šveđani insistiraju na tome da nema rizičnih fizičkih aktivnosti za mališane, pa je penjanje na drveće nešto u čemu bi trebalo podržati dete, a ne odvratiti ga od toga.

Deca se povređuju kada im se zabranjuje izlazak

NJihov stav je da se mališani povređuju baš onda kada im se brani da budu znatiželjni i aktivni. Ne plaše se da dete ostave samo u kolicima ispred prodavnice, smatrajući da mu se ništa neće desiti tih nekoliko minuta dok su oni u šopingu.

Izlazak napolju nema laternativu Foto: Depozit

Igra je ono na čemu se vrlo insistira u ovoj evropskoj zemlji, uz objašnjenje da za učenje i obaveze ima vremena. Ceo život je pred njima. Upravo zato ne žele ni da ih opterećuju vannastavnim aktivnostima, koje su u našem društvu postale sve popularnije.

Dadilja je retkost

Dadilja je retkost u Švedskoj, jer Šveđani radije decu stariju od godinu dana upisuju u boravak, kako bi se što više igrala i družila sa vršnjacima.

Ne opterećuju decu vannastavnim aktivnostima.

Oni, nasuprot tome, drže do otvorenih, spontanih aktivnosti koje se odigravaju napolju, kada su mališani na vazduhu, sa svojim drugarima.

Pročitajte još: LJubica Bogetić savetuje roditelje: Organizujte se dobro i brinite o svom mentalnom zdravlju

Kraće radno vreme

Prednost roditeljstva u Švedskoj je u tome što mame i tate dece mlađe od osam godina mogu da rade šest sati dnevno, pa imaju više vremena da se posvete naslednicima i budu odmorniji i pod manjim stresom. Osim toga, teret ne pada samo na majke, već su u većini domova očevi ravnopravni u preuzimanju porodičnih obaveza.

Tako, tvrde, postaju kreativniji, razvijaju maštu i neguju snalažljivost, jer tu nema naručenih zadataka i gotovih rešenja. Slobodno vreme se izuzetno ceni, a za časove plesa, flaute, slikanja ili fudbala biće vremena. Važnije od toga je da se u ranom detinjstvu izgradi temelj za razvoj stabilnih ličnosti, a posle je sve lako.

Očeki uzimaju porodiljsko kao i majke.

Oni često uzimaju porodiljsko odsustvo s posla kako bi se njihove supruge oporavile, a svakako učestvuju i u hranjenju i presvlačenju beba, pa se zato u muškim toaletima u restoranima mogu videti postavljeni stolovi za previjanje.

Pročitajte još: Roditelji LEVORUKE dece OVO moraju da znaju!

Roditelji imaju 480 dana plaćenog odsustva koje mogu da podele, a 90 dana je neprenosiv odmor samo za očeve. Oni ponosno vode decu u školu, rade sa njima domaći i pripremaju im hranu, što ih ne čini manje muškarcima kako se na Balkanu uglavnom smatra.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Oglas