Kada počnu da padaju kiše i opada lišće, menja se i naše raspoloženje, dobijajući obrise koji ponekad liče na simptome depresije.
Međutim, ovo stanje bi trebalo razdvojiti od jesenje melanholije, jer ona nije opasna ukoliko je samo jedna od kratkotrajnih faza tokom godine, pa se ne može okvalifikovati kao medicinski poremećaj.
Pročitajte još: Sedite u kancelariji punih 8 sati? Morate USTATI ODMAH, evo i zašto
Stručnjaci kažu da je prirodno da se osećamo melanholično tokom jeseni, pogotovo na njenom početku, zato što organizam pokušava da se navikne na promene u prirodi. Kako lišće žuti, temperature padaju, a dani su sve kraći, normalno je da se i mi osećamo manje poletno. Osećamo setu, gubimo volju da se šetamo i budemo fizički aktivni, slušamo sentimentalnu muziku, gledamo "srceparajuće" sadržaje i prijaju nam samoća i tišina.
Normalno je da se osećamo umorno i manje poletno.
Rudiger Šmit Hom, predstavnik Nemačke istraživačke mreže za depresiju i suicid objašnjava najčešće uzroke koji pospešuju njen uticaj na naše raspoloženje.
Pročitaje još: Pročitajte PET najpouzdanijih znakova da ste sreli OSOBU ZA CEO ŽIVOT
- Većina ljudi prirodno ima negativne asocijacije na tamu i mrak, što je u skladu sa evolucijskom i genetskom prirodom, pa se zato oseća melanholično kada dani postanu kraći. Osim toga, nauka je dokazala da postoje biološki uticaji na raspoloženje čoveka kada je napolju sumorno i mokro.
Nema vitamina D, pa se osećamo pospano...
Kako smo najesen manje izloženi dnevnom svetlu i sunčevim zracima, snižava se nivo serotonina - hormona sreće, i manje se snabdevamo vitaminom D, pa nam pada raspoloženje i osećamo se pospano i tromo - objašnjava stručnjak.
Pročitajte još: Znate li zašto čak 12 odsto ljudi na poslu KRIJE VEZU?
Ipak, sve će to proći kada se organizam navikne na promenu i prihvati je, naglašavajući da nemamo razloga za brigu.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU