Podstaknuti aktuelnom pandemijom Korona virusa i porastom broja obolelih širom sveta razgovaramo o depresiji.
Kako razlikovati blagu od umerene i teške depresije i na koji način možemo sebi pomoći u ovoj napetoj svakodnevnici otkriva nam uvaženi stručnjak, specijalista psihijatrije prof. Dr Slavica Đukić Dejanović.
Infekcija KOVID-19 praćena „tihom pandemijom“ mentalnih problema kod ogromnog broja ljudi na svetu, zbog čega je neophodno odrediti adekvatne mere sprečavanja, ranog otkrivanja, valjanog ublažavanja i lečenja simptoma, kao i sugestije za korektno funkcionisanjae osoba koje su pogođene ovim problemom.
Sprečavanje i ublažavanje simptoma depresivnosti se posebno odnosi na tri rizične grupe osoba i to onih:
• Kod kojih je konstatovana infekcija kovidom
• Koji su, iz profesionalnih razloga, u prvoj liniji kontakta sa obolelima
• Koji su izgubili svoje najbliže zbog smrtnog ishoda tokom infekcije ili onih koji strepe da će izgubiti svoja radna mesta zbog novonastale situacije.
Foto: prof. Dr Slavica Đukić Dejanović, specijalista psihijatrije
Broj osoba koje imaju potrebu za stručnom podrškom i broj raspoloživih stručnjaka za mentalno zdravlje tokom pandemije nisu usklađeni. Prvih je sve više, a drugih, zbog angažovanosti u Kovid sistemu, bolesti ili izolacije je manji.
Posebno pažnju treba obratiti na simptome depresivnosti. Istraživanja pokazuju da tokom pandemije jedna od deset osoba izveštava o sopstvenom depresivnom raspoloženju. Ova konstatacija ima univerzalni karakter, tipična je za čitav svet, što je pokazala američka studija*. U prvoj polovini 2019. godine 6,6% testiranih imalo je simptome depresije. U maju 2020. godine taj procenat je iznosio je 24.4 % , a u decembru 2020. godine čak je bio preko 30 %. Depresivna osoba je nesrećna, utučena, tužna, očajna i bespomoćna. Da bi se konstatovala depresivna epizoda, simptomi kod obolelog traju najmanje dve nedelje. Kriterijumi za određivanje intenziteta (težine) depresivne bolesti su jasno definisani, te sama epizoda može biti blaga, umerena i teška.
Foto: Promo/Tensilen
Broj simptoma zapravo određuje težinu kliničke slike. „Tipični“ simptomi depresije su: depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja ili zadovoljstva i smanjenje energije ili pojačan zamor. U takozvane „ostale“ simpotome depresije spadaju: pad koncentracije, smanjeno samopouzdanje, osećanje krivice i bezvrednosti, pesimističan pogled na budućnost, poremećaj ciklusa spavanja i budnosti, poremećaj apetita, sklonost ka samopovređivanju ili suicidu… Među psihološkim simptomima javlja se nemogućnost uživanja, perfekcionizam, pesimizam, neodlučnost, kognitivna distorzija (pojava da neko negativno doživljava stvarnost, pa pojačava negativne misli i emocije). Ponašanje koje otkriva depresiju jeste plačljivost, svadljivost, izlivi besa, socijalno povlačenje, radoholično ponašanje ili zloupotreba supstanci. Česte su stomačne, seksualne, kardiološke smetnje, kao i bolovi u različitim delovima tela.
Dijagnostikovanje blage depresivne epizode, podrazumeva da osoba ispoljava najmanje dva „tipična“ simptoma i dva simptoma koje nominujemo kao „ostali“ simptomi. Kada je u pitanju umereno teška epizoda, osobu karakteriše, najmanje dva „tipična“, ali i najmanje 4 takozvana „ostala“ simptoma, dok se teška depresivna epizoda karakteriše ispoljavanjem sva 3 „tipična“ i najmanje 5 takozvanih „ostalih“ simptoma.
Šta nacionalni i međunarodni vodiči preporučuju za tretman depresije. U tretmanu blage depresivne epizode kao i kratkotrajne, depresije odraslih - prva linija nisu antidepresivni lekovi. (kod blage depresivne epizode primena medikamenata je jedino opravdana ukoliko je kod obolelog bilo prethodnih epizoda umerenog ili teškog inteziteta i kad simptomi traju duže od dva do tri meseca). Osobe sa blagom depresijom dobro reaguju na savetodavne stručne intervencije, primenu psihoterapije i suplementa kao što je Tensilen® na bazi SAMe (prirodna supstanca važna za stvaranje hormona serotonina, noradrenalina i dopamina - koji su važni za dobro raspoloženje) i kompleksa B vitamina.
Oboleli sa umerenim ili teškim oblicima depresivne epizode iziskuje pregled i dijagnozu psihijatra, i u sklopu terapijskog tretmana treba da dobiju antidepresiv. Znanja o depresivnosti i depresivnim epizodama, kao i o težini patnji osoba sa depresijom treba poboljšati među zdravstvenim radnicima, ali i u opštoj populaciji. Od pomoći bi mogli biti edukativni programi u okviru kojih bi i zdravstveni radnici i osobe sa tegobama mogle da savladaju relativno jednostavnu primenu testova za samoprocenu depresivnosti.
