Autofagija je evolutivni mehanizam u našem telu koji nastupa u periodima gladovanja i daje nam energiju reciklažom
Autofagija nije dijeta, već evolutivni proces koji nastupa u periodima gladovanja i koji omogućava organizmu da preživi stvarajući energiju reciklažom. Ovaj proces gladovanja može imati i ključnu ulogu u prevenciji ili lečenju raka. Iako mnogi gladovanje predstavljaju kao opasnost po zdravlje organizma, japanski naučnik Jošinori Osumi dobio je Nobelovu nagradu za doprinos u proučavanju i razotkrivanju funkcionisanja ovog procesa, kao izuzetno značajnog za funkcionisanje organizma.
Pročitajte još: Peče vas jezik: Nije bezazleno, evo zašto bi trebalo da posetite lekara
Na ćelijskom nivou, autofagija uklanja toksične proteine iz ćelija, koje se pripisuju neurodegenerativnim bolestima, poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
Pojedite samog sebe ili pređite na sistem autofagije ukoliko želite da očistite oštećene ćelije u organizmu, regenerišete ih i učiniti zdravim kao pri rodđenju. Autofafija u bukvalnom prevodu znači samojedenje, odnosno samoproždiranje. Ipak, iza tog naziva krije se evolutivni mehanizam samoodržanja pomoću kojeg telo može ukloniti nefunkcionalne ćelije i reciklirati njihove delove ka potpunoj ćelijskoj regeneraciji i čišćenju.
Autofagija podrazumeva specifičan način ishrane, koji pored svih zdravstvenih blagodeti omogućava i brzo gubljenje kilograma.
Prednosti autofagije
Pročitajte još: Uživajte u domaćim GRICKALICAMA: Lagani i FIT brusketi umesto večere po receptu VESNE ĐOGANI (RECEPT/VIDEO)
Najveće koristi koje dobijamo od autofagije je usporenje procesa starenja, kako u estetskom smislu tako i kada je reč o starenju organa i samog srca.
Naime, kako je objašnjavao ovaj japanski naučnik, kada su naše ćelije pod stresom, autofagija se povećava kako bi nas zaštitila, što pomaže u produžavanju životnog veka. U vreme gladi autofagija održava telo razbijanjem celularnog materijala i ponovnom upotrebom za neophodne procese. Za to je potrebna energija i taj proces ne može trajati zauvek, ali daje više vremena da pronađemo adekvatnu hranu.
Na ćelijskom nivou, autofagija uklanja toksične proteine iz ćelija, koje se pripisuju neurodegenerativnim bolestima, poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Ovaj proces u telu potpomaže reciklaži zaostalih proteina, pruža energiju i gradivne blokove za cćelije, podstiče regeneraciju i zdrave ćelije.
Pročitajte još: Pedijatar Milovanović: Stomačni virus je najopasniji kod predškolaca, a bebe odmah vodite u bolnicu
Prevencija raka
Autofagiji se posvećuje velika pažnja zbog uloge koju može imati u prevenciji ili lečenju raka. Naime, kako autofagija opada kako starimo, to znači da ćelije koje više ne rade ili mogu naneti štetu mogu da se množe, što je uzrok ćelija karcinoma.
Post je najučinkovitiji način da proces pokrene autofagiju.
Kako svi karcinomi počinju od neke vrste oštećenih ćelija, telo bi trebalo da prepozna i ukloni te ćelije, često koristeći autofagične procese. Zbog toga neki istraživači razmatraju mogućnost da autofagija može smanjiti rizik od raka. Brojne studije od pouzdanog izvora sugerišu da se mnoge ćelije raka mogu ukloniti autofagijom. Prepoznavanje i uništavanje onoga što je pošlo po zlu i pokretanje mehanizma popravljanja doprinosi smanjenju rizika od raka.
Genetičati i biolozi veruju da će nova istraživanja i dokazi dati uvid u to gde da usmere dalje ekspremente u istraživanju autofagije kao terapiju za obolele od raka. Doktori sa velikim optimizmom gledaju na prednosti autofagije u lečenju mnogih drugih bolesti.
Promene u ishrani za podsticaj procesa autofagije
Isprekidani post i keto dijeta pokreću autofagiju. Post je najučinkovitiji način da proces pokrene autofagiju. Keto dijeta je bogata mastima i siromašna ugljenim hidratima i donosi iste prednosti posta bez posta, odnosno izaziva iste korisne metaboličke promene. Keto dijeta ne preopterećuje telo spoljašnjim opterećrnjem, daje mu predah da se usredsredilo na sopstveno regenerisanje.
Pročitajte još: Nesanica je znak griže savesti, a leči se veoma jednostavno
U keto dijeti oko 75 odsto dnevnih kalorija dobija se iz masti, a 5 do 10 odsto u kalorijama.Ova promena u izvorima kalorija dovodi do toga da telo menja svoje metaboličke puteve. Počeće da koristi masti za gorivo umesto glukoze koja potiče iz ugljenih hidrata.
Gladovanje može da se sprovodi na različite načine. Ona preporučuje da dinamika gladovanja bude 16 sati svaki dan (pri tome se u periodu od 8 sati uzima hrana, a u kontinuiranom periodu od 16 sati ništa ne jede, nego se pije samo voda), ili da se period gladovanja produži na više dana, na primer 2 dana u toku nedelje, ili 7 dana u toku nekoliko meseci.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
