Slušajući crkvene pesme u kojima se proslavljaju ugodnici Božiji, obično čujemo muška imena. Ali, evo, danas se praznuje pomen dva Božija ugodnika, tačnije, ugodnice – oba sveta imena koja se danas proslavljaju su ženska
Sveta velikomučenica Efimija i sveta blažena kneginja Olga – obe su nazvane još po jednim imenom: sveta Efimija se naziva «Svehvalnom », a svetu Olgu su još savremenici zvali «najmudrijom među ženama».
Sveta Jefimija je mučenički postradala tokom gonjenja hrišćana za vreme Dioklecijana, i njenog stradanja i smrti se sećamo 16. septembra. A danas se njen pomen praznuje povodom jednog čuda, koje se dogodilo za vreme Četvrtog vaseljenskog cabora. Četvrti vaseljenski cabor je trebalo da razreši ko je u pravu – oni koji veruju da je Hristos bio Bog i Čovek, Bogočovek, ili oni koji tvrde da je Božanstvo u Hristu potpuno progutalo ljudskost, tako da su čak i NJegova stradanja bila samo prividna.
Grob je bio zatvoren - hram zaključan
Kada su predstavnici pravoslavnih, na čelu sa svetim Anatolijem Carigradskim i Juvenalijem Jerusalimskim, mnogim argumentima iz Svetog Pisma i Predanja dokazali da Hristos jeste Bogočovek, onda su, želeći da dobiju još i naročitu Božiju potvrdu gde je prava vera, napisali dva ispovedanja vere – pravoslavno i monofizitsko. Oba su bila položena u grob s moštima sv. Jefimije, koje su se nalazile u tom hramu u kom su se odigravala zasedanja Četvrtog vaseljenskog Sabora. Grob je bio zatvoren, hram zaključan, tako da u njega niko nije mogao ući, a kada su kroz tri dana otključali hram i otvorili grob, pravoslavno ispovedanje je ležalo na grudima sv. Jefimije, a monofizitsko pod njenim nogama, izgledalo je kao da ga gazi. Posle tako jasnog Božijeg ukazanja, definitivno je utvrđeno ono što i mi danas ispovedamo: da Hristos jeste Bogočovek, a monofizitska vera je bila osuđena. Sv. Jefimiju su tada nazvali «potvrdom svetih otaca» [videti kondak svetoj mučenici Jefimiji], «utvrđenjem pravoslavne vere».
Hrišćanstvo je primila velika ruska kneginja Olga
Prošlo je nekoliko stotina godina od ovog čuda. Primila je hrišćanstvo velika ruska kneginja Olga, dobivši na krštenju ime Jelena. Ona je želela da krsti čitavu Rusiju, mnogi su i sledili njen primer, ali da u potpunosti ostvari svoju želju nije uspela, i čak je i njen sin, surovi Svjatoslav, ostao paganin. Ali njen unuk Vladimir je rešio da promeni veru. Kada je on počeo da se priklanja Pravoslavlju, sazvao je svoje boljare i vojvode na sastanak. Pošto su izneti mnogi argumenti u korist primanja Pravoslavlja iz Carigrada, boljari su rekli: «Da ta vera nije dobra, ne bi je primila najmudrija od žena Olga». Taj argument je bio toliko ubedljiv, da je pitanje o primanju vere bilo rešeno. Ono što Olga nije mogla da učini za života, učinila je posle smrti. Spomen na nju kao svetiteljku počeo je da se proslavlja po celoj Rusiji na dan njene smrti, 11. jula, zajedno sa sv. Jefimijom, čije su mošti prenesene iz Halkidona u Carigrad.
Prošla su stoleća. Inoverci su zauzeli Carigrad, i Moskva je postala prestonica Pravoslavlja. Kao u čast toga, po Božijem blagovoljenju, u Moskvu je za vreme cara Mihaila Fjodoroviča, koji je, uzgred budi rečeno, rođen baš na današnji dan, prenesen nešiveni hiton Hristov. Nekada je Drugi Rim – Carigrad – imao kao zaštitu najdragocenije svetinje – rizu i pojas Bogomatere. Poznato je da su se i prvi ruski knezovi-hrišćani, Askold i Dir, krstili pošto su na sebi iskusili čudo tokom pohoda na Carigrad: kada je patrijarh ispustio u more rizu Bogomajke, podigla se strašna bura, koja je bacala ruske brodove, i izbačeni na obalu, ruske vojvode i vojnici su se krštavali, zadivljeni ovim čudom. A, evo, u Moskvu je preneta ne riza Bogomajke, već nešiveni hiton Samog Gospoda Isusa Hrista.
Treći Rim je stao na čelo svih pravoslavnih narod
Počeo je da oslobađa pravoslavni Istok od inoveraca, i činilo se da je blizu potpuno okončanje njihove vladavine. Ali u odlučujućem trenutku sama Rusija je potpala pod još strašnije ropstvo komunizma. U porobljenom Drugom Rimu (Konstantinopolju) ako i ne smeju da organizuju litije i uopšte da otvoreno izražavaju znakove poštovanja pravoslavne vere, mogu makar u svojim hramovima da nesmetano uznose slavoslovlja i molitve Bogu, čak i molitve za blagoverne careve, pošto Grci nisu menjali tekstove molitava koje sadrže takve prozbe.
Na današnji dan, na sredinu hrama Carigradske Patrijaršije je postavljen kovčeg s moštima sv. Jefimije, sa slovenskim natpisom da je kovčeg ovaj – dar mitropolita peterburškog Antonija. Ovaj natpis kao da svedoči da i ruski narod svojim molitvama nevidljivo stoji pred moštima sv. Jefimije. A tamo, gde se nalaze mošti sv. Olge, otimaju se hramovi i pretvaraju u bioskope, muzeje i pozorišta; u preostale hramove, uz podršku vlasti, uvlače se živocrkvenjaci i samosveti [pripadnici raskolničkih sekti u Rusiji i Ukrajini, prim.prev]. I dušu i telo hoće da porobi bezbožna vlast, kontrolišući čak i ono što se radi u crkvama. Ali čuda koja su se dogodila posle smrti sv. Jefimije i Olge daju nam nadu da one i danas zastupaju pravoslavne.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
