Navršava se 15 godina od upokojenja 44. poglavara SPC, a u manastiru Rakovica, gde počivaju njegove mošti, čuvaju se eksponati koji su mu pripadali i ulaz za posetioce je besplatan
Patrijarh Pavle bio je jedan od najvoljenijih ličnosti. Poznato je da nije voleo povlastice ni skupe poklone. Nije želeo da ga voze, već je skoro uvek koristio gradski prevoz.
O svojoj odeći je uvek vodio računa, nikoga nije umarao, a zanimljiva priča krije se iza njegovih cipela. Nosio ih je 30. godina i krile su veliku tajnu.
Tajna cipela
Patrijarha Pavla, 44. vrhovnog poglavara Srpske pravoslavne crkve, voleli su vernici širom Balkana, a poštovali čak i oni koji nisu religiozni. Iza njega ostale su mnogobrojne anegdote, a ovo je jedna od njih.
Naime, iako je nosio skromnu odeću, patrijarh Pavle je uvek imao lepe cipele - lake, udobne i besprekorno čiste.
NJima je "tabanao uzduž i popreko" po Beogradu čak i kada je zašao u neke ozbiljne životne godine, a prestoničani mogu i danas da posvedoči da je umeo često i da potrči, naročito kada je trebalo da stigne tramvaj.
Cipele našeg Patrijarha Pavla. pic.twitter.com/y14Ax21Ejc
— Fiumanka_bg (@fiumanka_bg) November 28, 2014
Kako navodi Istorijski zabavnik, te "lepe" cipele je nosio 30 godina. Jednom prilikom, neko je patrijarha pitao za njegove neobične cipele.
- Jeste, udobne su, mogu u njima dugo da pešačim - rekao je.
- Gde ste ih kupili?
- Eh, kupio! - odmahnuo rukom patrijarh Pavle kao da time stavlja tačku na razgovor.
Kasnije su ljudi bliski poglavaru srpske crkve otkrili istinu o ovom neobičnom komadu kože. Reč je zapravo bila o ženskim čizmama - patrijarh ih je pronašao bačene blizu kuće svoje sestre i, videvši da su stare, ali očuvane, pokupio. Nakon toga je, u svojoj maloj radionici, od njih napravio cipele za sebe.
Malo ko ovo zna, ali patrijarh Pavle je bio vešt obućar i često je popravljao, ali i pravio cipele za sebe. Priča kaže da ga je zanatu naučio neki obućar u blizini Patrijaršije, ali ima i onih koji tvrde da je veštinu stekao u manastiru.
Kako bilo, znao je da popravlja i pravi obuću, a nakon toga, štedljiv kakav je bio, smatrao je da nema potrebe da više kupuje cipele i tako crkvi "pravi štetu".
(Istorijski zabavnik)
BONUS VIDEO
