Sve je počelo kada je Henri VIII imao samo 13 godina i kada je morao da se oženi bratovljevomom ženom
Prva žena engleskog kralja Henrija VIII bila je Katarina Aragonska, ćerka katoličkih kraljeva Španije Fernanda i Izabele. Prvobitno je bila žena starijem bratu Henrija – Arturu, koji je umro 4 meseca nakon venčanja. Pošto engleski kralj Henri VII nije imao da vrati miraz španskim kraljevima, posle više od godinu dana pregovora je dogovorena veridba Katarine sa Arturevim mlađim bratom, prestolonaslednikom Henrijem, koji je tada imao 13 godina (ona je bila 5 godina starija od njega).
Marija je bila istrajna u odbijanju da prizna svoju maćehu za kraljicu i svog oca za vrhovnog verskog poglavara. Nekoliko sledećih Aninih trudnoća završilo se rođenjem mrtvorođenčadi ili pobačajem. Kralj ju je prezreo, a uskoro i zamenio drugom ženom, isto kao što je i Katarinu Aragonsku zamenio njome, jer nije ispunila zadatak da rodi muškog naslednika.
Optužena je za preljubu (nerealna optužba, s obzirom da se radilo o homoseksualcu), incest sa bratom, kao i veštičarenje. Kralj je bio milostiv odlučivši da ne bude spaljena na lomači kao veštica, već da joj bude odrubljena glava. Pokazao je i poštovanje prema njenom položaju, naredivši da se Ana ne pogubi sekirom kao pučanka, već mačem. Saznavši za suprugov ustupak, Ana je rekla: „Egzekutor neće imati problema sa mnom. Ja imam tanak vrat.“ Ovom ironijom je kraljica zapravo aludirala na Henrijevu preveliku kilažu. Pogubljena je 1536, nekoliko časova pre nego što se Henri venčao sa Džejn Simor. Ana Bolen se pamti kao osoba koja je na hladan britanski dvor donela duh renesanse, francusku modu i liberalna shvatanja.
Treća Henrijeva žena Džejn Simor je bila dvorska dama Henrijeve prve dve žene. Rodila mu je jedinog sina – Edvarda i umrla nekoliko dana kasnije.
Kada se Henri VIII nakon dve godine tugovanja nad umrlom trećom suprugom odlučio da oženi i po četvrti put, njegovi ambasadori su započeli potragu za evropskom princezom dostojnom titule engleske kraljice. Henri, međutim, čak ni kao kralj Engleske nije bio poželjan neženja; sudbina njegove tri prethodne žene odvratila je mnoge princeze od želje da budu engleske kraljice, ne želeći da završe u bedi kao Katarina Aragonska, niti pod oštricom mača kao Ana Bolen ili kao Džejn Simor, za koju se govorilo da je žrtva carskog reza.
Na Kromvelov nagovor, Henri se ženi četvrti put, opet iz političkih razloga. Četvrta supruga mu je postala Ana Klevska, kćerka klevskog protestantskog vojvode. Ovim brakom oformljena je alijansa između Engleske i Nemačke, kojom su rastavljene Španija i Francuska. Henri nije bio siguran da li želi da uđe u četvrti brak, pogotovo sa nekatolkinjom, ali je pristao nadajući se da će Ana roditi još sinova i ojačati dinastiju.
Vodeći slikar tog vremena, Hans Holbajn Mlađi je bio zadužen da slika portrete neudatih devojaka iz raznih evropskih aristokratskih porodica. Bilo je uobičajeno za dvorske slikare da laskaju slikajući važne osobe i skrivaju njihove fizičke nedostatke, ali jedina važna osoba u ovom slučaju je bio kralj; Henri je unajmio Holbajna da bude što je moguće precizniji pri slikanju Ane i njene mlađe sestre Amelije. Ana je stigla u Englesku krajem 1539. godine, a sa Henrijem se upoznala 1. januara 1540. Kralj je izgleda bio zadovoljan verodostojnošću Aninog portreta, što se može zaključiti činjenicom da je Holbajn ostao na dvoru i nastavio da radi kao kraljev slikar. Za razliku od Henrija, Ana koja nije imala priliku da vidi portret osobe s kojom stupa u brak, nemalo se iznenadila i razočarala gojaznim starcem koji je stajao pred njom. Henri je to primetio i odmah izgubio interes za Anu, i to u tolikoj meri da je hteo da izbegne brak sa njom. Međutim pregovori su već bili završeni pa je u tom trenutku bilo nemoguće prekinuti veridbu i pritom ne uvrediti Nemce.
Henri je kod žena cenio obrazovanje i kulturnu sofisticiranost, a Ani je ovo nedostajalo u odgojanju; nije imala nikakvo formalno obrazovanje, a umesto da je učila da peva ili svira, Ana je naučila da veze. Znala je da čita i piše, ali samo nemački, što nije bilo od koristi na engleskom dvoru.
Brak se raspao pre nego je i počeo. Henri je nakon prve bračne noći izjavio da nije mogao konzumirati svoj brak zbog fizičke neprivlačnosti svoje supruge. Henri i Ana, koji su jedva mogli komunicirati zbog jezičkih barijera, složili su se da se njihov brak poništi posle nekoliko meseci. Henri je za neuspelo aranžiranje braka okrivio Kromvela, te naredio njegovo pogubljenje 1540. godine.
Henri je sigurno bio zadovoljan time što se Ana složila sa poništavanjem njihovog braka, jer je znao u kakve bi probleme mogao da upadne bude li se ona opirala. Ana je primila velikodušni poklon od bivšeg supruga, što je uključivalo nekoliko zamkova i vlastite posede, kao i titulu engleske princeze i čast kraljeve sestre. Često je posećivala Henrija na dvoru i ostala u dobrom odnosu sa svojim bivšim pastorcima. Zahvaljujući velikodušnoj penziji koju je primala od Henrija, uskoro je postala najbogatija zemljoposednica u Engleskoj. Nije se nikada više udavala. Odbila je bratovu ponudu da se vrati u domovinu i ostala u Engleskoj do svoje smrti. Posljednji put se pojavila u javnosti na krunidbi njene nekadašnje pastorke, Marije I.
Ana Klevska je umrla 1557. godine, nadživevši Henrija i sve njegove žene.
Isti dan kada je pogubljen Kromvel, čovek odgovoran za Henrijev neuspeli četvrti brak, Henri je oženio šesnaestogodišnju Katarinu Hauard, prvu rođaku Ane Bolen. Henri je u početku bio oduševljen njom zbog njene mladosti. Uprkos iščekivanjima dvora i kraljevstva, nije zatrudnela ni nakon dve godine braka. Upravo tada isplivavaju na površinu priče o romansi između Katarine i dvojice učitelja, što je navelo Henrija da posumnja u Katarinino devičanstvo u trenutku sklapanja braka. Osamnaestogodišnja Katarina je optužena za veleizdaju i pogubljena 1542. godine.
Poslednja Henrijeva žena bila je 35-godišnja Katarina Par, bogata udovica koju je Henri oženio 1543. godine. Katarina je bila sklona raspravama sa Henrijem po pitanju religije. Iako je sigurno odrasla kao katolkinja, Katarinu je veoma interesovala nova vera, ali Henrijevi pogledi ostali su konzervativni. Henri je nadasve cenio njeno mišljenje i njenu političku sposobnost, pa ju je više puta postavio za regenta na čelu vlade tokom njegovih poseta kontinentu. Katarina je imala izuzetno dobre odnose sa svojim pastorcima, te se pobrinula za pomirenje supruga sa svojim ćerkama, Marijom i Elizabetom, koje su ranije, poništavanjem brakova njihovih majki sa Henrijem, bile isključene iz nasleđivanja i koje su usled Katarinine intervencije opet postale moguće naslednice engleske krune. Katarina je takođe bila jedina Henrijeva supruga koja nije morala da dokazuje svoje devičanstvo, budući da je pre ženidbe sa njim imala dva kratka braka. Kraljeva poslednja supruga bila je Katarina Par, jedina koju nije uspeo da ugrozi. Premda je i nju osudio na smrt zbog veštičarenja, njegovo zdravlje se naglo pogoršalo i kralj je umro. Katarina nije dugo tugovala i ubrzo se četvrti i poslednji put udala, ovoga puta za rođaka Henrijeve treće žene Džejn Simor.
Kako su četiri od šest Henrijevih brakova bili poništeni, što znači da nisu nikada zakonski ni postojali, u očima ondašnjih protestanata, Henri je zapravo imao samo dve supruge: Džejn Simor i Katarinu Par. Katolici, budući da ne priznaju razvod, smatrali su tri žene Henrijevim pravim suprugama: Katarinu Aragonsku, od trenutka venčanja, pa do trenutka njene smrti, zatim Džejn Simor, sa kojom je brak sklopljen posle Katarinine smrti, kao i Anu Klevsku, sa kojom je brak sklopljen posle Džejnine smrti i koja je bila živa za vreme poslednja dva Henrijeva braka, što ih čini nevažećim. Iako je sa Katarinom proveo 19 godina svog života, a sa Džejn Simor manje od godinu, naredio je da upravo ona bude predstavljena kao njegova pratilja u porodičnom portretu porodice Tjudor. Sam Henri je nazivao svojom jedinom pravom ženom, verovatno zato što mu je ona jedina rodila sina. Svo troje njegove zakonite dece izmeniće se na engleskom tronu, i to tako da nijedno iza sebe neće ostaviti potomstvo.
(Istorijska čitanka)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
