Pravoslavni hrišćani proslavljaju proroka Ageja 16. decembra po julijanskom kalendaru, odnosno 29. decembra po gregorijanskom kalendaru
Prorok Agej bio je jedan od dvanaest proroka i autor Knjige o Ageju. NJegovo ime znači „moj praznik“. On je bio prvi od tri proroka, pored Zaharije, njegovog savremenika, i Malahije, koji je živeo oko stotinu godina kasnije.
Rođen u Vavilonu za vreme robovanja Izrailjeva. Iz plemena Levijeva. Prorokovao na 470. godina pre Hrista. Posetio Jerusalim kao mladić. Podsticao Zorovavelja i Isusa sveštenika, da obnove hram Gospodnji u Jerusalimu proričući tome hramu veću slavu nego bivšem hramu Solomonovu. „Slava će doma ovoga poslednjeg biti veća nego onoga prvoga, veli Gospod nad vojskama“ (Agej 2:9. Jer će se u tome novom hramu javiti Gospod Spasitelj. Doživeo je da vidi jedan deo obnove hrama sazidan od Zorovavelja.
U Agejaevim govorima postoje tragovi propadanja hebrejskog jezika, započetog u vreme Jevreja u vavilonskom carstvu. U njegovom razgovoru sa sveštenicima (III, 12—13), koje ispituje u pravnoj praksi, mogu se videti čak i prvi znaci metode poučavanja koji su procvetali kasnije, tokom sastavljanja Mišna. Agej je bio savremenik proroka Zaharija.
Pročitajte još: Crkva i njeni vernici danas slave SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA ELEVTERIJA: Ove reči izgovaramo danas
Informacije o životu i delu proroka Ageja, jedine osobe ovog imena drugo nije poznato iz Biblije, osim onih koje navodi knjiga njegovog imena potvrđena svedočenjem Knjige Jezdrine (Ezra 5:1 ; 6.14 o govoru proroka Agaja zajedno sa prorokom Zaharijom sa besedom o nastavku rada na izgradnji drugog hrama u Jerusalimu biblijski zapis nije sačuvan. Jevrejska tradicija naziva (Baba Batra 15a) proroka Agaja članom takozvane Velike sinagoge (Kneset-Gagedol), jer su rabini u ovu Veliku sinagogu svrstali ne samo proroke Zaharija i Malahija, već i mnoge druge izuzetne ličnosti iz ere posle zarobljeništva; kao članovi ove Velike sinagoge prorocima Agaju, Zaharijiu i Malahiji, u Talmudu pripisuje se sastavljanje mnogih pravila i propisa ritualne prirode. Ali činjenica da je, prema jevrejskoj tradiciji, Veliku sinagogu osnovao je sam Jezdra (458. pre Hrista), dakle, 62 godine kasnije, nakon Agajevog pojavljivanja u proročkoj službi (oko 520. p. n. e.), govori protiv pouzdanosti ovog svedočenja, i što je najvažnije krajnja sumnjivost, još potpunija nepouzdanost samog postojanja Velike sinagoge.
Pročitajte još: SINDROM NOVOGODIŠNJE JELKE: Praznična dekoracija može negativno uticati na ZDRAVLJE
Ni u drevnoj hrišćanskoj crkvi nije se sačuvao i nije se razvio stabilan pogled na ličnost proroka Agaja. Prema pseudo Epifaniju, Doroteju i Isihiji, poznato je da je Agaj u ranoj mladosti došao iz Vavilona u Judeju, prorekao o povratku naroda iz ropstva, delimično video obnovu hrama i bio prvi da tamo peva „Aliluja“; umro u Jerusalimu i sahranjen tamo, u blizini grobnica sveštenika.
Veruje se da će pomoći svima onima koji su u nevolji, a koji mu se istinski pomole sledećim rečima:
"Proroka Tvoga Ageja, uspomenu Gospode slavimo, zato Te molimo, spasi duše naše".
