Ponekad je dobro izbeći pravopisno pravilo, kako nas ne bi pogrešno shvatili.
Kada se dopisujete neobavezno sa nekim preko društvenih mreža i ta osoba konstantno na kraju rečenice stvalja tačku, to nam pokazuje da osoba verovatno ima živaca, poštuje gramatiku ili da želi da prekine razgovor.
Evo nekih primera poruka sa i bez tačke: -"Dobro jutro" -"Dobro jutro." -"Hoćemo li da se vidimo kasnije?" -"Imam neke obaveze, ne mogu."
Kada vidite ovakve poruke, često pomislite: "Jasno je da nema obaveze i da jednostavno ne želi da se vidi sa mnom".
A onda se u ovo umešala nauka i hajde da vidimo šta ona kaže za one osobe koje stavljaju tačku na kraju poruka.
Pogrešan utisak
Prema studiji Univerziteta Bingamton, tačka na kraju poruke je iracionalna. Primalac takve poruke takođe doživljava kao neistinite.
Pročitajte još: Da li znate šta je ĐANDUJA? Svi smo je "maznuli" od Italijana i imamo je u kući
"Radujem se što ću te videti večeras". Ali, niko se nikada nije radovao tako što je stavio tačku na kraju. Uvek se radujemo uzvicima ili emodžijima.
Inače, uzvičnici poruke čine srdačnijim i dubljim. Tačka na kraju poruke je - i sada je naučno dokazano - zajednička psihotičnim ljudima ili očevima koji prave prve korake sa tehnologijom i pametnim telefonima.
Prema rečima rukovodioca istraživanja Selije Klin, sve ovo nastaje zbog naše potrebe da razlikujemo ton kojim nam se neko obraća kada nam piše poruku.
Kada pričaju, ljudi lako prenose društvene i emocionalne informacije kroz pogled, izraze lica, ton glasa, pauze, itd. LJudi očigledno ne mogu da koriste ove mehanizme kada šalju poruke. Zato ima smisla da se tekstualne poruke zasnivaju na onome što imaju na raspolaganju: emotikonima, namernim pravopisnim greškama koje oponašaju glasove govora i interpunkciji.
BONUS VIDEO:
