Ako znamo njegovu životnu priču, pesme će imati još veću težinu, a to je trebalo da zna i kritika njegovog doba.
Posao kritičara nije ni malo lak. Ukoliko ishvali umetnika koji to ne zaslužuje, onda nije stručan. Ako ocrni miljenika publike, onda je zajedljiv i ljubomoran.
Pročitajte još: Redak i jeziv snimak poslednje KOLONIJE GUBAVACA: LJudi kojima su oduzeli sve i izbrisali identitet! (VIDEO)
Upravo u ovakvoj situaciji se našao Jovan Skerlić kada je počeo sa kritikom Vladislava Petkovića Disa.
Disovi počeci
Vladislav Petković Dis je rođen u Zablaću kod Čačka 1880. godine. Siromaštvo ga je pratilo od detinjstva do smrti; ostao je rano bez oca, pa je majka sama održavala domaćinstvo, podizala i školovala decu. Završio je osam razreda gimnazije, ali je dva puta bezuspešno pokušavao da položi maturski ispit.
Radio je kao učitelj, a kad se preselio u Beograd, kao činovnik na trošarini i carinarnici. Slabo zdravlje i kratkovidost su ga oslobodili vojske, ali je to uticalo na njegovo duševno stanje, koje je velikih uticaja imalo na njegovo pesništvo. Kako nije mogao da obezbedi izdavanje svojih knjiga pesama, štampao ih je o svom trošku.
"Utopljene duše" (1911.)
Upravo zbirka "Utopljene duše", koju je morao da štampa o svom trošku, umesto da mu donese afirmaciju i prihvatanje u pesničkim krugovima, donelo mu je najžešće napade od kritičara Jovana Skerlića.
Pisao je Jovan Skerlić: "Gospodin Petković je Porok, Prokletstvo, Zlo, Fatalnost, Pakao, Kajin, Sotona", u svojoj kritici pod nazivom "Lažni modernizam u srpskoj književnosti".
Zamerao je Disu što je u svoju poeziju unosio stvari iz ličnog života, to što je i najsitnije detalje iz svakodnevice slikao u poeziji, kao i neprestano posmatranje samog sebe. Pesnikova muza, divna bludnica, je nezamisliva inspiracija za Skerlića! On smatra da je to poezija duševne bolesti, a ne duševnoga bola.
Skerlić je ovde, po mišljenju mnogih, prenaglio, jer mračne i pesimistične slike koje je Dis unosio u svoje pesme, mogu da se objasne ukoliko bi se pročitala njegova biografija. To je čovek koji je svu težinu života osetio na svojoj koži. Skerlić nikada nije želeo da mu pruži priliku.
Jedan od najzančajnijih književnih kritičara, u svom mišljenu navodi da Disovim pesništvom vlada "atmosfera otrovnih i perversnih "Cvetova zla" Bodlerovih."
Istina je da Dis, skromnog porekla i obrazovanja, verovatno nije ni čitao Bodlera i druge francuske simboliste. Sam je sebi bio uzor, kad je nizao čudnovate i mračne prizore, dotad nepoznate u našem pesništvu.
Pesme "Tamnica", "Nirvana", "Možda spava", danas se ubrajaju u bisere srspe književnosti, a Skerlićeva osuda mladog pisca, ušla je u anale srpske književnosti kao primer krajnje pristrasne i zajedljive kritike.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
