I to nije sve, u knjizi "Srbija 1941." mogu se pročitati mnoge činjenice koje do sada nisu bili poznate.
Uprkos tome što u zvaničnoj istoriografiji piše da je ustanak protiv okuaptora podignut 7. jula 1941. godine, činjenice govore da je tog dana Srbin ubio Srbina.
Pročitajte još: Jauci ubijenog žandarma odzvanjaju SMEDEREVOM: Ubistvo braće Lunjevica bilo je povod za smrt Drage Mašin
Na Dan ustanka 7. jula nije podignut ustanak
Naime, 7. jula 1941. godine je u selu Bela Crkva kod Krupnja komunista Žikica Jovanović Španac ubio dvojicu srpskog žandara. Kafana ispred koje se dogodilo ovo ubistvo pretvorena je u muzej. Dan ustanka je se proslavljao na teritoriji čitave Srbije i slavio se do 2001. godine, kada je ukinut odlukom Vlade Srbije.
U knjizi "Srbija 1941." istoričara Bojana Dimitrijevića mogu da se pročitaju mnoge nove činjenice koje osvetljavaju taj period.
Naoružani partizani su došli na vašar i držali govor, a onda...
Na Ivanjdan 1941. godine održavao se seoski vašar, a predsednik opštine Sredoje Knežević je pozvao narod da se raziđe kućama "zbog situacije". U selo je popodne došlo 15 naoružanih partizana koje je predvodio Žikica Jovanović Španac i počeo je da drži govor. Žandari Bogdan Lončar i Milenko Branković su pozvali narod da se raziđe kućama, a student Vladan Bojanić je pozvao partizane da se vrate. Žikica Jovanović Španac je za pojasom nosio dva pištolja i pucao je u žandarme i prvo je ubio Lončara. Branković je ubijen iz puške.
Narednih mesec dana nije bilo partizanskih akcija, odnosno do kraja avgusta, pa je teško govoriti o ustanku koji je podignut 7. jula.
Pročitaje još: DUH Miroljub teroriše Kosmaj, a jedini spas je da mu se pokaže OVA stvar
Titu su četnici pomagali da putuje Srbijom
Još je zanimljivija činjenica kada je i kako Josip Broz Tito uspeo da pređe iz Beograda na "slobodnu teritoriju".
Tito je odlučio da deo Politbiroa CK KPJ premesti iz Beograda na teritoriju zapadne Srbije, gde su njihove snage bile u većem obimu.
Titu je četnik Koste Pećanca nabavio lažne isprave.
"On je napustio Beograd 16.septembra. Kod sebe je imao lažne isprave, koje mu je preko Vladislava Ribnikara pribavio četnički vojvoda iz organizacije Koste Pećanca: na ime inženjera Petrovića, komandira čete u četničkom odredu! U njegovoj pratnji su bili upravo taj Pećančev vojvoda Milutinović kao i mlađi partijski aktivisti iz Beograda: Veselinka Maslinska i folksdojčer Jaša Rajter sa kojim je Tito tokom čitavog puta razgovarao na nemačkom." - piše u knjizi "Srbija 1941."
Zašto je Tito otišao u Užice tek na kraju ustanka?
Tito i njegovi pratioci su 18.septembra konačno stigli u selo Robaje, gde su zatekli deo štaba Valjevskog partizanskog odreda i napokon se obreli među njima.
Zar nije bilo logično da Tito bude na terenu od početka ustanka?
- Ostaje pitanje kako se Titov izlazak iz Beograda, sa lažnim legitimacijom, poklopio sa odlučniji nemačkim potezima na slamanju ustanka u Srbiji? Zar nije bilo logično da je na terenu već od prvih akcija svojih odreda jula 1941! Vremenski i po samim detaljima Titov odlazak iz Beograda je neobičan - kaže Bojan Dimitrijević.
Pročitajte još: U GROBU zazidanom pre dva milenijuma gorelo je SVETLO! U čemu je tajna "večite LAMPE"?
Tito je redovno sarađivao sa četnicima
Prvi zvaničan sastanak četnika i partizana bio je u selu Robaje kod Valjeva početkom septembra 1941. godine.
- U tom trenutku je bilo normalno da komunisti sarađuju sa četnicima i koriste njihove resurse. To je činjenica da su se zajedno i u koordinaciji borili protiv Nemaca. Problem je što su posle rata "brisali" te kompromitujuće delove istorije - ističe Dimitrijević.
Četnici i komunisti su se sretali u selima, beogradskim stanovima...
Drugi već 4. septembra u Beogradu u stanu u pukovnika Pantića. Treći je bio u Struganiku i to već između Draže Mihajlovića i Josipa Broza Tita 18.septembra 1941. godine.
Koliko puta su se sreli Draža i Tito?
Prvi zvanični sastanak Draže i Tita organizovan je u porodičnoj kući đenerala Mišića. Bio prisutan i Aleksandar Mišić, kao i četnici Dragiša Vasić i Dragoslav Pavlović, a sa partizanske Miloš Minić, Vojislav Rafailović i Obrad Stevanović. Pričali o zajedničkoj borbi protiv Nemaca. Tog trenutka prošlo 12 zarobljenih partizana i Tito je tražio da ih oslobode, što je Draža učinio.
Pročitajte još: Ivanov je pokušao da oplodi šimpanze LJUDSKOM SPERMOM, a cilj je bio jedan! Šta se KRILO iza NAJOZBILJNIJEG svetskog projekta! (VIDEO)
Drugi sastanak Draže i Tita, koji je zabeležen i u zvaničnoj istoriji, odigrao se u selu Brajići kod Požege 27.oktobra. Tito i Draža su se tada poslednji put videli, ali su se čuli telefonom.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
