Mlade porodice u Rusiji se sve češće odlučuju za radikalne promene i iz grada se sele na ekološka imanja.
Prema mišljenu lekara, koren sveg zla je nezdrav način života koji vodi većina stanovnika savremenih megapolisa. Međutim, nova generacija Rusa je pronašla put do zdravlja i dugovečnosti. Mnoge porodice se odlučuju za radikalne promene u životu i sele se iz gradova u ekološka imanja.
Pročitajte još: Natalija je RUSKINJA koja se sa petoricom sinova preselila u Srbiju! Deci na rane stavlja čili, a za to postoji DOBAR RAZLOG! (Foto)
Do skoro njih su smatrali čudacima i romantičarima, ali sada svet je priznao: eko-migranti koji beže iz gradova u selo, baš i nisu neki idealisti nego naprotiv - racionalni pragmatičari.
Ideja formiranja eko-zajednica nije nova. Prve takve komune su nastale još šezdesetih godina prošlog veka zahvaljujući hipi-pokretu. Hipici koji su se zalagali za potpuno prirodan način života organizovali su eko-imanja za uzgoj organskog voća i povrća.
Prve eko komune osnovali su hipici, a u Rusiji kada se raspao SSSR.
U Rusiji ekološka domaćinstva su počela da se organizuju 90-ih godina kada se raspao Sovjetski Savez. U doba ekonomske krize i totalne nemaštine mnogi su videli spas u odlazku na selo.
Čak i kada su došla vremena naftnog blagostanja, proces eko-imigracije se nije zaustavio. LJudi su bežali iz zagađenih megapolisa u prirodu da bi iz korena promenili način života. U svim regionima u Rusiji su se formirale eko-zadruge koje su imale svoju filozofiju, svoja pravila i svoje životne principe.
Eko komune su popularne i u vreme blagostanja, beže iz zagađenih gradova.
Na svakom imanju su se skupljali istomišljenici koji su imali zajedničku viziju. Neki su propagirali vegetarijanstvo, neki su se zalagali za očuvanje narodnih tradicija, neki su imali za cilj razvoj organske poljoprivrede i seoskog turizma.
Žive kao svoji preci.
"Prodavnica je u bašti, apoteka je u šumi": stanovnici eko-zajednica ističu da je njihov način života vrlo jednostavan i organizovan po uzoru na život predaka. Ali to ne znači da u takvim imanjima nema struje ili interneta.
Pročitajte još: Recept dugo čuvan u TAJNOSTI: Rusi se KUNU u ovaj NAPITAK, a ima ga i u SRBIJI i leči mnoge BOLESTI
Domaćini eko-imanja sami sebe zovu "anti-potrošači" jer samostalno obezbeđuju svoje potrebe i skoro ne zavise od globalizovanog sveta. Štaviše, mnoge zajednice imaju sopstvenu proizvodnju mleka, sireva, meda, čajeva i drugih organskih namirnica koje uspešno prodaju preko interneta ili specializovanih prodavnica.
Mnogi su uspešni programeri, profesori, sebe smatraju anti-potrošačima.
Ne bave se svi stanovnici eko-sela samo poljoprivredom. Mnogi od njih rade na daljinu (naprimer, programeri), a platu ulažu u razvoj imanja.
Jedno eko imanje Foto: Ruski travar
Neki od stanovnika rade u seoskim školama kao profesori. U pojedinim zajednicama čak su i organizovane škole za siročad i decu sa posebnim potrebama. U eko-imanjima doživljavaju renesansu stari zanati i poštuju se ruske tradicije. Slave se narodni praznici kao što Ivanjdan kada devojke pletu vence i skaču preko plamena, i Masljenica kada se peku palačinke i organizuju se šetnje, karnevali, i zabavne igre.
U Rusiji postoji 450 eko-imanja i svako ima banju, peku hleb, a alkohol i cigarete su zabranjeni
Svako domaćinstvo ima banju, odnosno rusko parno kupatilo gde ljudi se kupaju i leče. Alkohol i cigare su u većini zajednica zabranjeni - kao i nezdrava hrana. Umesto gaziranih pića ljudi konzumiraju biljne čajeve, kvas i zbitenj; domaćice peku hleb i prave jela od organskih proizvoda.
Pročitaje još: Sergej otkriva LEK koji sprečava RAK: Ovo je SEDAM RECEPATA kojih ima i u Srbiji
Uprkos prognozama skeptika broj eko-imanja se konstantno povećava. Za sada u Rusiji postoje više od 450 velikih zajednica i bezbroj malih eko-domaćinstava. Situacija oko pandemije i svetske ekonomske krize je pokazala da su eko-sela najmanje izložena riziku zahvaljujući autonomnosti i samoodržavanju. Futurolozi prognoziraju da će broji eko-zajednica drastično porasti i smatraju ih laboratorijama gde se kreira budućnost.
