Fizičar Ronald Lorens Malet od mladosti radi na ideji da se vrati kroz vreme, a ukoliko mu uspe - promenićemo prošlost i znaćemo šta nas čeka u budućnosti.
Putovanje kroz vreme je postalo stvar popularne kulture objavljivanjem naučnofantastičnog romana Herberta Džordža Velsa „Vremenska mašina“, davne 1895. godine. Od tada je vremenska mašina tema mnogih književnih dela i filmova, a o njoj raspravljaju i naučnici. Jedan naučnik se posebno izdvaja - Ronald Lorens Malet, američki teorijski fizičar.
Pročitajte još: Arapi su vrištali od straha, a iz vina su izbijale varnice: Šta se krije na VRHU PIRAMIDA?
Sa 11 godina Ron je pronašao strip-verziju Velsove knjige, i to je bio „okidač“ za odluku da putuje kroz vreme, kako bi spasao oca koji je umro mlad od infarkta.
Knjiga "Vremenska mašina" iz 1895. godine je mnogima promenila život.
Godine 1973. doktorirao je fiziku na Univerzitetu Pensilvanije, a redovni profesor postao je 1987. i tokom svoje univerzitetske karijere dobio je odlikovanja: za istraživanja o crnim rupama, opštoj relativnosti, kvantnoj kosmologiji, relativističkoj astrofizici i – putovanju kroz vreme.
NJegova tehnologija vremenske mašine temelje se na osobinama prstenastog lasera u kontekstu Ajnštajnove opšte teorije relativnosti:
- Prisustvo zatvorenih vremenskih linija ukazuje na mogućnost vremenskog putovanja u prošlost i to stvara osnovu za vremensku mašinu zasnovanu na cirkulirajućem cilindru svetlosti - kaže Malet.
Prototip je pokazao da se laserom stvara snop svetlosti koji uvija prostor i vreme.
Malet je napisao i knjigu „Putnik kroz vreme: Lična misija naučnika da putovanje kroz vreme postane stvarnost“, u koautorstvu sa Brusom Hendersonom, koja je objavljena 2006. Tada je naučnik izjavio da će putovanje kroz vreme biti moguće u 21. veku, a možda i za – jednu deceniju. Decenija je prošla. Napravio je prototip koji ilustruje kako se laseri mogu koristiti za stvaranje kružnog snopa svetlosti koji uvija prostor i vreme, a postavio je i jednačinu za koju tvrdi da podržava njegovu teoriju.
Protok vremena može da se kontroliše Foto: Piksabej
Postavljena je i jednačina koja podržava putovanje kroz vreme.
Godinama kasnije, 1992, Stiven Hoking je dokazao da prema teoriji opšte relativnosti ne može biti moguće stvaranje zatvorene vremenske krive u bilo kojem konačnom regionu koji zadovoljava uslove slabe energije. Maletovo prvobitno rešenje podrazumevalo je prostor-vreme koje sadrži linijski izvor beskonačne dužine, tako da nije prekršena ova teorema.
Malet je napravio prototip, ali je priznao da neće završiti mašinu do kraja života.
Sve u svemu, Malet je nastavio da radi na stvaranju vremenske mašine, iako je priznao da je nije verovatno da će to biti ostvareno za njegovog života, ali smatrajući da će se u to budućnosti – ipak desiti.
„Ako je prostor dovoljno jako zakrivljen, ta linearna vremenska linija biće uvijena u petlju. Ako se vreme naglo uvije u petlju, ona će nam omogućiti da putujemo u prošlost“ - rekao je.
Pročitajte još: Edison je ukrao patent i rekao: Tesla, vi ne razumete američki smisao za humor!
Današnja tehnologija očigledno ne omogućava da se ovo brzo ostvari, a za Maleta postoji još jedan problem: „Možete da pošaljete informaciju unazad. Ali – možete je poslati samo do onog trenutka kada ste uključili mašinu“.
Drugim rečima, putovanje kroz vreme može se ostvariti samo od sadašnjeg trenutka – do vremena kada je mašina prvi put aktivirana.
