Milica Babić, jedina ljubav našeg nobelovca Ive Andrića, iliti ”Jelena žena koje nema” iz piščeve literature, žena je koja najbolje znala šta Ivo ili njen Mandarin, kako ga je zvala, voli da jede.
Ovu divu, koju pamtimo po plavoj haljini i s velikom crnom mašnom u kosi (sa filma kada je 1961. godine Andrić primao Nobelovu nagradu u Stokholmu) Andrić je " dugo čekao" ... od 1938. kada su se upoznali na diplomatskoj službi u Berlinu. Bila mu je nedostupna, budući da je bila udata za srpskog diplomatu Nenada Babića. Jedva je naš Ivo dočekao momenat da je zaprosti. Milica je, i inače, od 1938. bila domaćica na svim Andrićevim diplomatskim prijemima, budući da je ovaj bio neoženjen. Međutim, ona nije ostavila trag o gastro navikama velikog pisca.
Od smrti Milice 1968. do Andrićeve smrti 1975. godine, Andrićeva domaćica je bila Milka Puzić. Brinula je sedam godina o njemu. Ne zna se i nema podataka kako se ova žena našla kod Andrića. Zna se da ju je on odabrao sam. Zanimljivo je kako je Milku opisao pisac Erih Koš: "Vrata mi je otvorila i nemušto me pustila da uđem starija žena u crnim, kaluđerskim haljinama, bogomoljka i čudno, smućeno stvorenje..."
Milka je u dokumentarnom filmu o nobelovcu govorila:
- Morala sam da ga budim tačno u osam, ni minut pre ni posle, nakon brijanja i kupanja pio bi vreo čaj... svako jutro neki drugi. Potom bi doručkovao, a po njegovoj želji i doručak je morao da bude svakog jutra različit od prethodnog. Voleo je da jede jaja, razne sireve, kačamak, posebno travnički, koji su mu donosili prijatelji iz Bosne... a voleo je i salame i sušeno meso.
Andrić je ručao tačno u 13 sati ispričala je u kameru Milka.
- Supa je bila obavezna svakog dana, jeo je rado meso, najviše jagnjeće i svinjsko, ali obavezno nemasno. Svakog dana jeo je povrće i dva puta nedeljno puru ili žgance. Posle ručka se odmarao u svojoj sobi, a oko tri po podne opet išao u šetnju i opet posle nje pio sok.
Priča o ljubavi prema ukusima Ive Andrića ”dopisana je" u Sokobanji.
Apartman 144 na drugom spratu hotela "Moravica" u kome je Andrić odsedao i koji su Sokobanjci pretvorili u spomen sobu sa policama, sofama, foteljama, knjigama, priborom za jelo i drugim stvarima koje je koristio krije priču i o obedima pisca.
- Andrić je izuzetno voleo kulinarske specijalitete iz sokobanjskog kraja koje je za njega pripremala isključivo kuvarica Lenka. Voleo je prvenstveno ovčije kiselo mleko, pitu od sukanih kora sa ovčijim sirom i jagnjeću sarmicu - otkrila je svojevremno Slađana Atanasković (njegova lična frizerka).
Prema ustaljenom ritualu tokom boravka nobelovca u Banji, svakoga jutra je Slobodan Krstić, koji je u to vreme radio kao konobar, motorom odlazio u selo Jezero po ovčije kiselo mleko. Žena iz tog sela pripremala ga je samo za Andrića u zemljanim posudama. Pisac nije mogao da zamisli ni jedan obrok bez kiselog mleka - ispričala je svojevremno Andrićeva frizerka iz Sokobanje.
ANDRIĆEVA PITA OD SUKANIH KORA
Potrebno je:
400 gr brašna
250 ml vode
malo soli
2 kašike ulja
200 gr ovčijeg sira
2 jaja
50 ml mleka
još malo ulja
U vanglicu staviti brašno dodati mlaku vodu i so. Dodati 2 kašike ulja i sve dobro umesiti da bude glatko i mekano testo.
Malo obraditi na radnom stolu i podeliti na 2 dela. Obraditi loptice. Veći poslužavnik premazati uljem i staviti obe loptice, malo ih pritisnuti rukama i sipati ulje po 1 kašiku i dobro pritisnuti da se razmaže po celog površini.
Pokriti folijom da odmore 15 minuta. Sto pobrašnjiviti pa razvlačiti jednu po jednu lopticu. Pokidati krajeve. Izdrobiti sir i izjednačiti sa jajima i mlekom. Nafilovati po razvučenim testom i uviti u rolnice.
Uviti u krug i prebaciti u podmazanu tepsiju. Odozgo malo premazati uljem. Peći na 190 stepeni C 40 minuta. Pokriti krpom da odmori 10 minuta pa servirati uz jogurt. Mekana kao duša.
Vrhunska!
BONUS VIDEO:
