Petra Divac kaže da danas sa ponosom govori o tome da je usvojena ćerka Vlada i Snežana Divac
Ćerka legendarnog košarkaša Vlada Divca i Snežane Divac, otvoreno je govorila o svom detinjstvu i odrastanju. Ispričala je kako se nosila sa time da je usvojena i da li joj je to zadavalo probleme tokom odrastanja.
Naslednica legendarnog košarkaška Vlada Divca i njegove supruge Snežane Ane Divac, Petra, progovorila je o svom detinjstvu, u kojem je na najbolji mogući način prihvaćena od svih članova porodice, iako nije biološka ćerka slavnog košarkaša i njegove supruge.
- Moja braća i ja smo odrasli pod lupom, sada se prati sve, prate se društene mreže. Sada je sve dostupno, ukucaš nečije ime i faktički saznaš celu istoriju osobe. Ja se trudim da imam svoje mišljenje i da ga istaknem. Roditelji su me naučili, posebno moja majka, oba roditelja su mi "glas razuma", ali ona mi je govorila:"Ajde, jedina si ženska naslednica, jedino si žensko u porodici, nemoj da te ljudi koriste, stani iza svojih reči - priča Petra za Informer.
Petra danas otvoreno govori o tome da nije biološka ćerka Vlada i Ane.
- Sada sa 25 godina, mogu da kažem da lako pričam o tome. S ponosom pričam o tome. Međutim, u mom sedmom, osmom razredu, kada se pročulo, s jedne strane pubertet i ne valjaš sam sebi, a ne ovako nešto. Tada sam imala malo problema, ljudi su mi postvaljali pitanja, a ja nisam želela da me pitaju bilo šta vezano za činjenicu da sam usvojena. Uvek sam potvrđivala, o tome se pričalo kako je to veliki gest. Sada mi nije problem da o tome govorim, došla sam u neke zrele godine.
Ona objašnjava da joj nije bilo lako kada su se vratili u Srbiju iz Amerike:
- Mi smo se već tada vratili u Srbiju i ovde je malo više ljudi znalo da sam usvojena nego u Americi i ovde su me ljudi zezali zbog toga. Govorili su da su mene usvojili da bi to dobro izgledalo u novinama, da sam ja uvek crna ovca u porodici, da zato što ja nisam njihovo biološko dete, da mene neće isto voleti. Mislim samo da čuješ da nisi biološko dete roditelja, neprijatno ti je. Mene su najviše zezali da ja nikada neću biti kao moja braća, uvek ću biti drugačija od njih jer ja sam usvojeno dete. I novine uvek tako pišu, kada objava nešto ne predstave nas kao "Luka, Matia i Petra", nego "Luka, Matia i usvojena ćerka". Uvek je u naslovu "usvojena ćerka Vlada Divca". To jeste deo mene, ali me ne definiše kao osobu.
Petra je imala 6 meseci kada je postala deo porodice Divac, a njena braća, Luka i Matia su imali sedem ui četiri godine:
- Luka je imao sedam godina kada sam ja došla, a Matia četiri. I uvek se setim priče da je Matia koji je bio mali, nije umeo da kaže mami:"Hvala" i nije mu bilo jasno odakle sam ja došla, pa je rekao:"Mama, hvala što si mi kupila sestru". Nije imao pojma kako sam ja tu došla, mislio je da sam igračka. Luka je već imao Matiu i njemu je to bilo kao još jedna osoba u porodici.
Kaže da se ne seća dana kada su joj saopštili da nije biološko dete svojih roditelja, ali da se seća trenutka kada je počela da se pita:
- Iskreno, ne. Samo znam da mi je mama rekla da sam videla ženu u parku koja doji dete, a ja sam u tom trenutku pila nešto iz flašice. Ja sam pitala mamu šta ta žena radi, nisam to videla pre. Mama kaže da sam bila veoma znatiželjno dete, pitala sam je tada da li je i ona mene dojila i ona mi je rekla da nije i zbog čega nije. Ja sam već tada počela da ispitujem kako je dojila Luku i Matiu i ispitivala sam razlike. Ja sam odrasla s tom činjenicom, nije mi to odjendom saopšteno.
Petra kaže da bilošku majku ne osuđuje jer ju je dala na usvajanje i da može da razume:
- Ne, ja gledam da ne osuđujem ljude. Krećem od sebe, ne bih volela da neko ima predrasude o meni. Smatram da nije lako dati dete na usvajanje. Moja mama koja je roditelj kaže:"Dete toliko voliš, zamisli koja muka je tog nekog naterala da da svoje dete". Dete daješ i iz najbolje namere date na usvajanje, želite mu najbolji život koji ste zamislili. Znam mnogo primera, konkretno jedan gde je devojka rodila sa 16 godina. Šta da radi, dete gaji dete. Iz najbolje namere je dala dete na usvajanje i ona kaže:"Ti voliš dete, imao si ga devet meseci u stomaku." Samo mogu da kažem:"Hvala i što su nas doneli na svet, što se trude, što nas nisu abortirali, što sada imamo šansu čak i da budemo ovde i da razgovaramo".
BONUS VIDEO
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
