Aco Pejović ne pridaje značaj proslavi Nove godine, ali mu je zato Božić jedan od omiljenih praznika
Aco Pejović ne pridaje značaj proslavi Nove godine, ali mu je zato Božić jedan od omiljenih praznika. Folk pevač je istakao da je ovaj najradosniji praznik za njegovu porodicu toliko značajan da to ne može da opiše rečima, a da hrišćanska vera za njega lično predstavlja način života koji podrazumeva praštanje, davanje, ljubav i poverenje.
Na samom početku pevač nam je kazao da je porodica, koju čine supruga Biljana i tri ćerke Iva, Marija i Magdalena, njegova najveća podrška u životu.
- Moja supruga i ćerke čine me radosnim i ponosnim čovekom. Uvek insistiram na tome da je porodica osnov svega. I podrška i stub i jedro i sidro - istakao je Pejović.
Tradicionalno, za Božić ne pevaš i provodiš praznik s najmilijima.
- Nikad ne pevam za Božić, kao i kad su veliki hrišćanski praznici, kao što je Vaskrs. To vreme provodim s porodicom. Novu godinu i ne doživljavam kao nešto specijalno. Meni je to samo obrtanje datuma. Ajmo sad iz početka: jedan, dva, tri... I onda opet tako.
Šta za tebe, tvoju suprugu i ćerke predstavlja ovaj najradosniji hrišćanski praznik?
- Božić je nešto posebno za moju porodicu i mene. Nekako je to ono što su meni moji ugradili kao klincu i, nadam se, nešto što sam ja svojoj deci uspeo da usadim, tu ljubav prema tom lepom danu kada je Božić i kad se svi lepo skupimo i očekujemo taj radosni praznik.
Poznato je da držiš do tradicije kad je Božić u pitanju. Ko najčešće bude položajnik u tvom domu?
- Držim do tradicije i volim naše običaje. Obavezno postim čitav božićni post. Osećam se lako, lepo i oslobođeno. Volim atmosferu koju nam donosi rođenje Hristovo i kad smo svi na okupu, kad se sprema česnica, izvlači novčić i sve ostalo.
Sećaš li se neke proslave Božića iz detinjstva u rodnom Prijepolju?
- Sećam se radosti u našem domu tokom božićnih praznika. Znam da su moja braća, baš kao i ja, uživali u maminim specijalitetima spremljenim baš za Božić i raznim tatinim opaskama. Bio je blag i miran čovek, ali izuzetno duhovit.
Šta za tebe predstavlja hrišćanska vera?
- Vera je praštanje, davanje, ljubav i poverenje. Vera je način života, nije lako opisati je. Ona je svakako motiv više da budeš bolji, da shvatiš, da sve prevaziđeš lakše i bolje.
Naša zemlja bogata je velikim brojem crkava i manastira. Da li postoji svetinja u kojoj se posebno osećaš i gde voliš da odeš s porodicom?
- Da idemo zajedno u neki manastir, ne. Idemo zajedno u našu parohijsku Crkvu Svetog Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj kosi. Ja sam neko ko ide više sam i s prijateljima po manastirima. Meni je Sveta Gora posebna i mesto gde često odlazim i gde volim da odem kako bih preispitao sebe. Često sam i u manastiru Đurđevi stupovi u Rasu. Ranije sam znao da odem tamo i da ostanem po tri-četiri dana. Tamo sam i spavao i malo provodio vreme s monasima u razgovoru i druženju. To je lepo kako bi čovek malo odmorio glavu od svega.
Koliko ti znače ti razgovori s duhovnicima?
- Jako mi znače jer molitva čoveka nekako potpuno promeni. Živimo u svetu u kakvom živimo i da li ta molitva uspe da nas promeni u dubini duše i okrene u nekom dobrom smeru, to već nisam siguran. Veći sam grešnik nego vernik, ali trudim se. Da li uspevam u tome ili ne, to samo Bog zna.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
