Kako je izgledalo tronedeljno hodočašće Cvijete Radović na svetu planinu Kajlaš, šta je bio najveći izazov, kako je izgledala borba sa klimom i nadmorskom visinom
Samo za odvažne, zdrave i mentalno jake osobe - hodočašće do Tibeta i svete planine Kajlaš nije za svakog.
Foto: Cvijeta Radović
U to se uverila i Cvijeta Radović koje je sa grupom planinara krenula na putovanje života. Hodočašće je trajalo tri nedelje, a putovali su avionom, vozom, na konjima, pa i pešice. Videli su Peking, Katmandu, Lasu, Himalaje, Dolinu smrti koja je poslednja "stanica" na hodočašću oko svete planine.
Pročitajte još:
- Prelepi prizori peščanih dina, nestvarno tirkiznih jezera, ogromnih proplanaka, a u daljini veličanstveni beli Himalaji - kaže Cvijeta Radović.
Pročitajte još: Više od milion Srba lane letovalo je u Grčkoj, a evo šta je najnoviji HIT u ovoj zemlji
Danima nisu videli drvo, žbun, ni travu. Jedino živo biće je tibetansko goveče koje ne može da živi visini nižoj od 3000 metara. Bila je umorna, a oči su joj, kako kaže, bile ogromne, da upije lepotu i sačuva ushićenje u grudima.
Tibetanska železnica
Putovanje počinje u Pekingu odakle se kreće tibetanskom železnicom ka Lasi. Vožnja vozom traje 48 časova, a tokom ta dva dana počinje prva aklimatizacija. U modernom vozu su prozori blindirani, svuda su maske sa kiseonikom, a putnici uživaju sav luksuz kineske ekonomije u usponu. Toaleti su uredni, stanice nove, restoran besprekorno čist. Sama Lasa ima fantastično očuvan stari grad i Džokang manastir, dok su u čitavom jednom delu izgrađene nove zgrade sa svim udobnostima savremenog života.
Najveći izazov na ovom putovanju je klima i nadmorska visina, a borba traje već od Lase koja se nalazi na visini od 3600 metara.
Jedini način da se pređu prostranstva i pobede Himalaji je odlazak na veću visinu, pa povratak niže i sutra ponovo. Prve glavobolje pojavile su se u Lasi, a kada su stigli shvatili su da su im lica naduvena, kao i kesice sa grickalicama!
Oko planine se pešači tri dana i prelazi 54 kilometara
Strašan fizički napor
- Naš cilj je hodočašće oko planine Kajlaš koja je sveta za četiri religije: judaizam, hinduizam, budizam i đainizam - ističe Cvijeta.
Na samu planinu se niko nije popeo. Tačnije, popela se jedna ekspedicija i svima su u roku od godinu dana tela oronula i umrli su. Kada se tri puta napravi krug oko Kajlaša, može da se sledeći put krene višlje, ali ne i do samog vrha.
Put je strašno naporan, jer su prostranstva ogromna, a nadmorska visina velika. Posle Lase sledeća tačka aklimatizacije je bazni kamp za alpiniste koji idu na Mont everest. Spava se u betonskom objektu na 5.200 metara bez vrata, a hodočasnici su pokriveni sa tri jorgana i obučeni u jakne sa kapama i rukavicama.
- Meni je počela da curi krv iz nosa i dobila sam nesnosnu glavobolju, pa su im odmah dali kiseonik - seća se Cvijeta.- Sutradan smo svi osećali nemoć i mogli smo da lagano hodamo, bez naglih pokreta ili okretanja glave.
Dvojica braće dele ženu
Put se nastavlja ka mestu Šigace, drugog grada posle Lase, a grad je čuven po starom običaju da žena može da se uda za obojicu braće, a deca starijeg muža zovu ocem. Čitav gradić je pun šatora u kojima se nalaze kafane namenjene hodočasnicima. U ovim jurtama se služi čaj "campa" od jakovog masla i pšeničnog brašna koji daje snagu i Tibetanci ga piju po ceo dan.
Kombijem se putovanje nastavlja pored svetih tirkiznih jezera do Darčena na 4.600 metara, odakle počinje hodočašće.
Cvijeta u društvu Tibetanke koja ima dvojicu supruga Foto: C. Radović
Prvog dana se prelazi 20, drugog 22 i trećeg dana 12 kilometara pešice. Stariji ljudi iznajmljuju konja koji dnevno, sa šerpasom, košta 100 dolara. Pravi hodočasnici ovaj put prelaze prostirući se - padaju na zemlju, čelom dodiruju pod, rašike ruke i usprave se. Kada naprave dva koraka - ponovo se prostru. Prostiranjem se ovaj prostor prelazi za 15 dana.
Tokom putovanja Cvijeta je videla zastavice: crvena predstavlja sunce, žuta zemlju, plava nebo, zelena vodu i bela oblake. Vernici okreću i valjke uz molitvu Om Mani Padme Hum.
- Mi smo ga prešli za tri dana, a najteži je prevoj koji se nalazi na 5.600 metara kada pomažu samo snaga i molitva - ističe Cvijeta.
Duhovni centar sveta
To je duhovni centar sveta, a hod oko planine pročišćava dušu od svih grehova. Ne hodaju svi, mnogi iznajme konja, jer je izuzetno naporno. Jakovi nose stvari, a ljudi rančeve sa vodom. I na mestima gde nije veliki uspon sve vreme je čovek sam, sa svojim mislima. Sati se provode u razmišljanju o raznim događajima iz prošlosti, o pogrešnim odlukama, o odnosima sa drugim ljudima, unutrašnjim problemima. Sva tri dana čovek ima mističan osećaj, utisak da ga planina posmatra.
- Na trenutke sam imala utisak da se ne nalazim na Zemlji, jer Kajlaš kao da magnetom privlači čoveka - seća se Cvijeta.
Pročitajte još: Petkom u Sremskoj Mitrovici svi jedu RIMSKI HLEB, šta mislite zašto?
Hodali smo dolinama, po uzbrdicama, kroz kamenjar, pored litica. Prolazak kroz Dolinu smrti je poseban doživljaj, jer su svuda komadi odeće umrlih koje, kako su nam rekli ostavljaju njihovi najmiliji. Ovde ljudi često doživljavaju halucinacije, a mnogi se ne vrate živi sa ovog hodočašća. Naime, desetak ljudi godišnje umre na Kajlaš planini, jer ne mogu da izdrže napor. Oni često teško bolesni krenu na hodočašće, svesni da će umreti, jer veruju da će otići pravo u raj. Kada sam stigla do prevoja počele su da mi teku suze, jer je to poseban osećaj. Ko prođe ovu koru iskupio je svoje grehe.
Posle hodočašća put se nastavlja ka nepalskoj granici i to putovanje traje dva dana. Posle savršenih kineskih puteva prelazi se na blatnjave drumove koji su poseban izazov, jer često putnici moraju da uz "slepe putnike" guraju kombi iz rupa, ubacuju daske pod točkove, prolaze ispod vodopada i zatvaraju oči kada prolaze pored klizavih klisura. Put od 130 kilometara, od granice do Katmandua, prelazi se osam sati.
Putovanje košta 4.000 evra i traje 21 dan, a kreću samo oni koji dobiju poziv
Cvijeta kaže da se na Tibet ide samo uz poziv, jer je to jedini način da se "otvore putevi".
Pročitajte još:
- Putovanje je izuzetno teško i skupo - kaže Cvijeta.
Ukoliko čovek dobije "poziv" naćiće se novac i krenuće čistog srca. Mislim da sam dobila poziv još 2014. godine kada sam slušala predavanje o Tibetu i počela sam da kupujem knjige i da se interesujem. Vratiću se na Kajlaš sigurno. Osećanja koja sam tamo dobila nikada i ništa ne može da izbriše. Sama Lasa je posebno mesto u kojem su ljudi divni i sami prilaze strancima. lasa se nezaustavljivo menja, ali nije u redu da u 21. veku ljudi žive bez struje i vodu piju topeći glečere. Stari deo je fantastično sačuvan i njihov duh je i dalje čist.
