Zanimljivi procesi koji se odvijaju u ljudskom telu otkrivaju odgovor na jedno od najčešćih pitanja o anatomiji.
Kako objašnjavaju stručnjaci, krv je crvene boje zbog hemoglobina, proteina koji je zaslužan za prenos kiseonika u crvena krvna zrnca.
Međutim, hemoglobin reflektuje velike količine i crvenog i plavog svetla, ali ne istim intenzitetom s obzirom na to da plavo i crveno svetlo nisu istih talasnih dužina.
Pročitajte još: ZNAČAJNO OTKRIĆE: Naučnici pronašli VODU na MESECU (VIDEO)
Za razliku od arterija i kapilara, vene prenose krv bez kiseonika, koja apsorbuje više crvenog svetla. Što je apsorpcija bolja, to se crvena boja manje vidi. Kako je Alvin Kinl objasnio 1996. godine u radu pod nazivom „Zašto vene deluju plavo: Novi pogled na staro pitanje“, vene koje su bliže površini kože emituju više plave svetlosti i vrlo malo crvene. Reč je o svojevrsnoj optičkoj iluziji.
ŠTA SE DOGAĐA U KRVOTOKU?
Srce ispumpava krv u pluća kako bi je obogatio kiseonikom. Oksigenisana krv dalje odlazi u telo arterijama i u tom trenutku je svetlocrvena, a potom u kapilare, odakle pruža zalihe kiseonika tkivima. Mnogo kapilara se nalazi, recimo, u usnama, što objašnjava njihovu crvenkastu nijansu.
Pročitajte još: NE uzdržavajte se od SOČNIH PSOVKI, jer su zdrave, pogotovo na OVOM MESTU
Kada se potpuno reši kiseonika, krv dalje odlazi u vene, odakle se vraća u srce - tamnocrvena.
Kako objašnjavaju naučnici, pored svetlosti, ulogu u "bojenju vena u plavo" ima i kiseonik: kada se vene liše kiseonika i postanu tamnije, i dalje su crvene, ali po talasnim dužinama bliže plavoj boji.
DUBINA
Postoji i treći faktor – priroda samih vena. Naime, kako objašnjava Karl Krušelnicki, master biomedicinskog inženjeringa, prečnik ovih krvnih sudova i to koliko su daleko od površine kože utiče na to kako ćemo ih videti. Ukoliko je vena bliže koži, izgleda crvenkasto, dok one koje se nalaze dublje deluju plavo. Međutim, vene su najčešće dublje od pola milimetra ispod površine kože, dakle – duboko, pa ih smatramo plavim.
Pročitajte još: Jaka, sa snegom ili slaba? Da li ste znali da nam OPADANJE LIŠĆA govori kakva će biti ZIMA?
KAKO VIDIMO BOJE?
Takođe, Krušelnicki napominje da bi važnu ulogu mogao igrati i ljudski mozak. Recimo, on postavlja pitanje da li je ljubičasta boja uvek ljubičasta.
- Ne. Ako ljubičasti predmet stavite pored crvene boje, mozak će "pretvoriti" ljubičasto u nijansu plave - zaključuje on.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
