ДНК садржи много више информација него што и можемо да замислимо
Сваки човек је макар једном у животу чуо нешто попут “Имаш мајчине очи, али очеву нарав” или “Исти си као свој деда”. Са друге стране, ретко ћете чути да неко каже “Имам агорафобију, као и мој прадеда”. Од чега зависи које (или чије) особине ће да превагну у нашем ДНК ланцу и да ли можемо да их мењамо, питање је које је дуго мучило генетичаре. Све до сад.
ДНК садржи много више информација него што и можемо да замислимо. Иако научници још увек не могу да дају јасан одговор на питање шта највише утиче на карактер људи – околина, гени или васпитање, многе студије су показале да не наслеђујемо само изглед већ и неке успомене, као што су на пример, фобије. Поред фобија, постоје још неке особине које наслеђујемо од предака и немогуће их је променити.
Фобије
Преношење фобија кроз ДНК је доказала студија у којој су мишеви тренирани да избегавају све мирисе сличне мирису трешњиног цвета. Ово је утицало на ДНК субјеката тако да је део ДНК одговаран за осетљивост на овај мирис био активнији у сперматозоидима мишева-очева.
Као резултат, деца и унуци су били веома осетљиви на трешњин мирис и избегавали су га, иако нису имали прави разлог за то. Научници сматрају да су резултати ове студије важни за истраживање фобија, анксиозности и посттрауматског стресног поремећаја. Можда ваш страх од паукова или висине није ирационалан као што изгледа.
Екстровертност
Неке карактерне особине стичемо с годинама, а неке су већ записане у нашој ДНК. На пример, гени WСЦД2 и ПЦДХ15 су повезани са екстровертношћу. Стога, можда разлог што сте толико друштвени лежи у вашим прецима, а не у чињеници да су вас родитељи уписивали на све могуће ваншколске активности. Осим тога, постоји и генетска веза између екстровертности, поремећаја пажње и хиперактивности.
Смисао за хумор
Неки људи верују да је смисао за хумор научена особина која зависи од околине у којој особа одраста. Али, током студије је откривено да људи са кратким алелима на гену 5-ХТТЛПР показују позитивне реакције и чешће се смеју. Резултати студије су потврђени и када су у обзир узете године, пол, етничка припадност и симптоми депресије.
Подложност стресу
Неки људи су подложнији стресу, а ова особина се преноси са родитеља на децу. Стручњаци тврде да ако је мајка била изложена стресу у трудноћи, њено дете ће бити подложније стресу у животу. Штавише, ако су родитељи били под стресом дуго пре него што су добили дете, постоји ризик да је хронични стрес оштетио хромозоме.
Склоност зависности
Гени и наследне особине су од 40 до 60% одговорни за развој зависности. На пример, веза између зависности и гена Д2 проучена је до детаља. Д2 је тип допаминског рецептора. Људи код којих ови рецептори не раде добро, склонији су узимању супстанци које изазивају зависност.
Способност да се наспавају за неколико сати
Неки људи могу да спавају мање од 5 сати и да опет добро функционишу. Постоји ген назван Тачеров ген, по премијерки која је спавала само 4 сата ноћу и сјајно се осећала. Људи са овим геном не само да спавају мање већ и изводе боље менталне задатке након што нису спавали 38 сати. Иначе, Тачерова није једина са овом супермоћи – Томас Едисон, Никола Тесла и Исак Њутн су такође спавали мање од 5 сати.
Склоност ка штедњи новца
Кад се ради о новцу, наше акције се у 30% случајева могу објаснити природним факторима. Неки људи су генетски склони штедњи новца, без обзира на висину прихода, пол и образовање. Овакви људи ређе имају лоше навике попут пушења и мање су подложни дијабетесу. Ово се дешава јер су доследнији у понашању и имају бољу самоконтролу, захваљујући својој ДНК.
Музикалност
Гени играју већу улогу од вежбања, када је у питању музички таленат, нарочито препознавање тона и ритма. Студија на идентичним близанцима је показала да су људи који су вежбали мање имали боље резултате од оних који су вежбали више. Један од близанаца је вежбао више од брата, али није могао да надмаши његове музичке способности. Научници објашњавају да неки аспекти талента за музику леже искључиво у нашим генима и немогуће их је научити.
