Православни верници сутра обележавају велике зимске задушнице.
Задушнице се обележавају четири пута годишње, зимске су у суботу, пред Месне покладе, у суботу пред Духове су летње, Михољске су у суботу пред Михољдан, док су јесење у суботу пред Митровдан.
На тај велики празник се обавезно иде у цркву, где се служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе иде се до гробова покојника. На гробовима се пале свеће, а свештеник обавља кратки обред и кади гробове.
У цркву и на гробље се носи кувано жито које представља дар мртвима и подсећа на Христове речи да зрно доноси род тек када умре. Црно вино којим свештеник залива жито представља крв Христову.
Вино такође представље и симбол Божјег милосрђа којим се зацељују ране греха. Свећа је, како Црква тумачи, симбол Христове светлости. У овом дану она треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе умрлих.
Зимске задушнице скоро увек падају у фебруару, па су по томе и добиле назив. У документима из византијског периода се наводи да се на тај дан Црква моли за: "умрле у градовима, пустињама, на земљи ина сваком месту; за цареве, свештенике, архијереје, браћу, другове, сроднике, за све родове, старо, младо, децу...".
Пошто су везане за почетак Васкршњег поста, ове задушнице су и покретне, односно немају одређени датум.
Недеља у којој се држе ове задушнице, назива се још и Задушна недеља. То је трећа недеља пред Васкршњи пост, која пада између Себичне и Беле недеље, па се још назива и Месопусна недеља.
Ове недеље просјаци и сиротиња не терају од гроба већ им се да милостиња, мало новца или нешто хране. Такође је забрањено припремати одећу за невесте.
Како на гробљима тада има највише просјака, треба сваком уделити по неки прилог, јер, како постоји веровање у народу, боље је поћи са благословом, него да иза леђа просјаци проклињу.
БОНУС ВИДЕО
