Љубав је једна од најлепших и најкомплекснијих емоција које можемо да доживимо. Вековима се човек бави питањем праве љубави, али да ли заиста можемо да је дефинишемо речима и водимо се дефиницијом?
Како препознати праву љубав, како се она одражава, како да је не угушимо када је нађемо и каква је њена улога су питања на која одговара писац и говорник Воислав Илић у разговору са водитељком Маријаном Кутлачом у подкасту "Оно право" компаније "Новости".
- Како смо заборавили шта је права љубав? Живимо у времену брзог протока информација, друштвених мрежа... Имамо толику количину људи око себе. Љубав треба да чувамо и негујемо, а то као да заборављамо и фокусирамо се на нешто што је обично илузија - почиње причу Воислав и каже да морамо да почемо од себе.
- Прво треба да се вратимо себи. Изгубили смо се у друштвеним мрежама, удаљавамо се једни од других и самим тим ми се удаљавамо и од љубави, а љубав је у свим њеним облицима - заједништво. Људи треба да науче да воле себе, самопоштовање је јако важно. Јер када поштујемо и волимо себе, онда можемо и да пружимо љубав.
Многи се данас воде тиме да све има своју замену, што је проблем и у партнерским односима.
- Волим да кажем да јурећи нешто боље, многи су изгубили најбоље. Слабо се пристаје на компромисе. Илузија друштвених мрежа нас завара да је тамо нешто боље. Проблеме не решавамо тамо где треба, у кући, са партнером, него тражимо нову особу која ће да нас похвали. Тако лако губимо оно за шта треба да се боримо, због нечега што је површно.
Емотивна недоступност у љубавним односима
Из жеље да не буду сами, и мушкарци и жене, журе да уђу у емотивне односе, а ту наилазимо на ново море потенцијалних проблема
- Не треба да срљамо. Нигде не журимо. Ништа се неће десити ако смо неко време слободни. Нема везе колико имамо година. Ако журимо, то је највећа клопка емотивно недоступних људи. Они чекају и ако виде да сте рањиви, биће ваш привидни спас. Сами треба да знамо шта желимо. Та нова оосба не треба да буде наш спасилац. Ми ту особу не треба да оптеретимо тиме што смо рањиви, свако од нас је некада био повређен. Зато треба да радимо на себи и тек онда кад смо ставилни, уђемо у неки нов однос.
Где жене најчешће греше?
"Уложила сам много времена, ја њега волим, промениће се", само су неки од познатих изговора, објашњава Воислав.
- Жене имају велику потребу да мењају мушкарце. Сматрају да могу да буду бољи. То је немогуће. Жене одлазе у идеализацију. Свако од нас има неку ману. Такође, када схвате ко је мушкарац поред њих, не одустају. Женама је тешко да прихавте реалну слику, односно да су у илузији, а не у љубави. Жене такође сматрају да ће се одређени мушкарац "смирити" уз њих. Не постоји та љубав на свету, која ће некога да промени. Гледамо романтичне филмове, где негтивци постају позитивци, али то се не дешава у стварном животу.
А шта мушкарци очекују од жена?
- Мушкарцима одговара да њихова жена буде привлачна другима, али онда бисмо да је "затворимо у кавез". Тиме се одражава емоционална осакаћеност. Ако ти жени стављаш "ланце и катанце", имаш много на себи да радиш. Суштина је да никога не треба да мењамо, савршенство је немогуће наћи. Ниједна особа није дужна да се мења због било кога. Свако је дужан да се мења сабо због себе, а не да бисмо били привлачнији другима. Наравно, компромиси јесу суштина, али ако све променимо, то више нисмо ми .
Све више људи остаје у везама које нису праве, то се онда претвара у токсичне односе, али како изаћи из тога? Где је решење?
- Многи људи и не знају да су у токсичном односу. Сматрају да су критике у реду...Токсичност се види у томе да смо равна линија, не пружамо пажњу, нема труда. Када дође до монотоније већ сте у токсичном односу. Љубав не сме да упадне у монотонију. Не смемо да подразумевамо свог партнера, морамо да негујемо љубав. Јеротић је рекао да партнеру морамо да пружамо пажњу сваког дана. Реците данас партнеру да га волите, не чекајте посебу прилику. Мала пажња даје велику снагу - закључује Воислав Илић у емисији "Оно право" водитељке Маријане Кутлаче.
