Купци минијатурних репродукција правог оружја су љубитељи лепих ствари, богати колекционари али и компаније, па чак и владе појединих земаља
Први подаци о минијатурама ватреног оружја помињу се још у 15. веку у Енглеској, где је сачуван опис умањене мускете са системом паљења “на коло” у складу са тада преовлађујућим моделима правог оружја.
Прочитајте још: Римејк који обећава – пушке с револверским механизмом (ФОТО)
Од самог почетка, ови комади давани су као поклон у знак поштовања, члановима краљевске породице или продавани високим државним службеницима, тј. онима који су на адекватан начин могли да вреднују (и плате) високо умеће потребно за израду ових минијатура.
Део обуке оружара
Фантастична минијатура митраљеза МГ-34 са припадајућим постољем, фото: “Миниатуре Арсенал”
Ремек-дела европских мајстора тог периода, доказ су високог професионалног квалитета, потребног да се и у та давна времена добије звање оружара, па је израда минијатура постала део процеса обуке у формирању врхунских мајстора. То је пружало јасан увид у вештину и демонстрирало беспрекоран рад и смисао за детаље.
Реплике величине кутије шибица
Два века касније, ова мода стиже у Русију, али прави процват доживљава тек после 1810, када је приликом посете Тули, принц Долгоруков добио на поклон два потпуно функционална пиштоља на кремен, тежине само 13 грама сваки! Убрзо, Артиљеријска Академија је увела обавезу за своје студенте, да пре дипломирања направе најмање једну функционалну минијатуру. Неки од тих примерака, данас су изложени у музејима Санкт Петерсбурга.
До детаља верно - умањени Смит Весон 38. Специал, фото: “Миниатуре Арсенал”
Традиција даривања минијатура оружја, кроз многе године снажно је утемељена у обичајима руске аристократије. У Марту 1897, оружари из Ижевска поклонили су цару Николају ИИ сет од три пушке Мосин-Нагант Мод. Драгоон 1891, у размери 1/4 које се сада налазе у “Ермитажу”. Три године касније, на Међународној Изложби у Паризу 1900. године, такве минијатуре донеле су Русији златну медаљу. Ова традиција не престаје ни после Октобарске револуције.
Руски мајстори
Лењин је 7. новембра 1918, у Ижевску добио на поклон минијатурну пушку Мосин-Нагант, 64 пута лакшу од оригинала. Професионални понос и борба за престиж натерали су мајсторе из Туле, да направе савршену реплику Лефоше револвера, тешку само 5,47 грама, која је могла да стане у кутију од шибица. Ипак, ова фина уметност лагано одумире, нарочито после Другог светског рата.
Потпуно функционалан модел перкусионог револвера лилипутанске величине, фото: “Миниатуре Арсенал”
Нестали су уметници који су финесе свога посла учили чак и у радионици код Фабержеа (царског драгуљара познатог по филигранској изради минијатурних кочија у деловима накита). Спорадични радови ретких појединаца, нису могли да замене систематски, вишедеценијски рад на одабиру и обуци врхунских мајстора.
Празник за очи
У Москви је 2004, основан “Миниатуре Арсенал”, као део интернационалне корпорације “Арсенал Фиреармс”. Настала као остварење идеје групице ентузијаста, ова компанија запослила је неке од најбољих занатлија данашњице и током протеклих година успели су да израде минијатуре преко 160 различитих модела оружја, махом у размери 1/2, 1/3, 1/4 и 1/5. Неке од тих минијатура су јединствени примерци док су друге рађене у мини серијама од по неколико десетина примерака.
Оригинал и минијатура, Маусер Ц-96, фото: “Миниатуре Арсенал”
Свима је зајденичка потпуно ручна израда, која до најситнијих детаља копира оружје пуне величине. Сваки мајстор од почетка до краја води производни процес, што подразумева одлично познавање конструкције и функционисања оружја, али такође и особине и начин обраде свих материјала који се користе у изради одређеног модела.
На нирнбершком сајму, пре пар година, били смо у прилици да се упознамо са делом њиховог опуса. Луксузно опремљен штанд опседали су посетиоци свих профила, а имало је и шта да се види.
Разноврсна клијентела
Наруџбина из једне од Кавкаских република. Будући власник има и „праву“, фото: “Миниатуре Арсенал”
Одлично осветљење и неутрална позадина витрина за изложбу, лако могу да збуне неупућеног посматрача па тек када је изложени примерак поред оружја пуне величине, постаје јасно да се ради о умањеном моделу. Али, то је јако далеко од пуке минијатуре. Реч је о потпуно функционалним моделима, на којима је дословце сваки детаљ израђен као прецизно умањена реплика оригиналних склопова правог оружја.
Савршено израђена минијатура Броаунинга ХП-35, фото: “Миниатуре Арсенал”
Ту се не ради само о облику и пропорцијама, јер се за израду користе аутентични материјали па се чак води рачуна о боји и текстури дрвета, врсти лака, начину финиширања и свему осталом што утиче на укупни утисак. Купци су љубитељи лепих ствари и богати колекционари који не жале новац, како би дошли до минијатурне реплике траженог модела.
Примерак у злату
Током протеклих година “Миниатуре Арсенал” је развио партнерство са некима од најчувенијих имена оружарске индустрије, па је за компанију “Браунинг” направљена упола смањена, легендарна полуаутоматска сачмарица модел Ауто 5. Произвођач “арапског Глока” тј. полимерског пиштоља Царацал, обезбедио је потребну пројектну документацију за ограничену серију ових пиштоља у размери 1/2, а наручилац посла је влада Абу-Дабија!
Луксуз „на квадрат“ - позлаћени дугоцевни Лугер и Цолт, фото: “Миниатуре Арсенал”
Осим стандардних полимерских модела, направљено је и неколико од дамаскус челика, као и један луксузни примерак гравиран златом, за који је мајстору требало 47 радних дана за израду. Не знам да ли ме је више запрепастио тај податак или цена од скоро четврт милиона евра?
Изванредан примеак који није на продају: до детаља умањен тешки митраљез Максим, фото: “Миниатуре Арсенал”
Иако, сигурни смо да није мања ни појединачна цена сваке од три направљене минијатуре, ионако раритетне двоцевне репетирке Бласер Р-93 Дуо, познате и као Хамед. Одушевљени принц, уједно и идејни творац овог необичног оружја, са којим дели надимак, одмах је наручио мини серију “Бласерових” модела Р-8 у размери 1/2, укључујући и луксузне верзије са гравурама.
Изради нема краја
Сваки примерак је резултат дуготрајног ручног рада, фото: “Миниатуре Арсенал”
У разговору са представником Компаније, напола у шали, упитао сам да ли њихово оружје заиста може да испали пројектил, јер сваки модел својим покретним деловима, окидачем и полугама, у потпуности опонаша право оружје? Помало увређено, одговорио ми је да реплике перкусионих револвера, радионицу напуштају тек после пробног гађања, да су цеви на моделима у размери 1/2 и 1/3 изнутра олучене и да је највећа препрека за израду функционалне минијатуре, немогућност да се нађу каписле одговарајуће величине за мини муницију.
Колико пажње се посвећује детаљима илуструје и податак да сви оптичики нишани, без обзира на размеру, имају покретну кончаницу. За уметнике из “Миниатуре Арсенала” не постоји немогућ задатак. Било које старо или савремено оружје добиће умањену реплику, под условом да им је доступан барем један функционалан примерак.
Луксузно гравиран Стечкин, оригинал јеомиљен међу руским специјалцима, фото: “Миниатуре Арсенал”
За старе, класичне моделе, користе се тзв. реверзним инжењерингом, тј. крећу уназад од оружја до формирања пројектне документације неопходне за израду прецизне минијатуре, а савремено оружје најчешће већ има потребне шеме и планове у дигиталној форми.
Прочитајте још: Помало заборављени, али још увек легендарни (ФОТО)
Изванредна минијатура специјалне снајперске пушке ВСС Винторез за коју је чак рађена и функционална муниција, фото: “Миниатуре Арсенал”
Слободно се може рећи да “Миниатуре Арсенал” тренутно располаже највећом светском збирком минијатурних репродукција правог оружја, са најразноврснијим моделима који су икада раније развијени.А рад се наставља...
Драган Шапоњић
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ