Тактичке светљике представљају корисна помагала, али се познаваоци материје двоуме у вези начина њиховог коришћења у рискантним ситуацијама
У условима слабе осветљености уобичајено је да се користе разни модели лампи, термовизијских наочара и кацига, којима је примарна улога да омогуће сагледавање простора и уочавање живих бића када то људски вид не може. Овоме се придаје дужна пажња јер се већина савременог оружја опрема интегралним шинама за надоградњу такозваних тактичких светљики, али још увек је најчешћи начин употребе придржавањем лампи слабијом шаком, док доминантна рука служи за обављање неких других радњи.
Прочитајте још: Убојит "алат" елитних професионалаца (ФОТО)
Осврнућемо се на модалитет држања уобичајених лампи које су најчешће на тржишту и могу се користити за различите намене. Почев од припадника војних и полицијских јединица, разноликих служби обезбеђења, све до наоружаних цивила у ситуацијама одбране живота и имовине, свима се дешавало како морају да осветле одређени простор, док у једној руци држе неко оружје.
Све је почело од “тунелских пацова”
Када се помене кретање наоружане особе у мраку прва асоцијација је Вијетнамски рат И тзв. “тунелски пацови” америчке војске. Они су морали да проналазе специфичне технике и одаберу погодна средства за кретање кроз скучене тунеле које су прокопали герилци Вијетконга. На почетку тих крајње необичних подухвата покушавало се применити искуство рудара са светљикама постављеним на челу, чак је осмишљена направа која је омогућавала прекид светлости помоћу тастера смештеном на крају кабла и активирао се зубима или језиком.
Наравно, убрзо се увидело како такве импровизације могу само да послуже за пропагандни позерај на фотографијама, док код иоле упућених изазивају подсмех. Неупоредиво озбиљнији недостатак лампе која се налази на глави корисника је то што рудар не долази у ситуацију да се сусретне са опасним противником који може да га елиминише, претходно га уочивши управо помоћу тога што му се извор светлости налази у зони главе.
Херис техника
Херис техника, фото: Депоситпхотос
Управо вођени том проблематиком, одређени ауторитети у овој области препоручују различите технике придржавања лампи, помоћу којих корисник неће изложити критичне рањиве тачке сопственог тела и на тај начин олакшати посао противнику. Позната и често препоручена је Херис техника држања лампе, која подразумева укрштен положај руку, односно позицију где јача шака придржава пиштољ или револвер, а слабија се позиционира бочно прислоњена тако да цев оружја и сноп светлости буду усмерене ка истом смеру.
Објективно посматрано, ово је прилично лоше решење, јер таква примена води ка неизбежном неспретном поступању кад и уколико корисник дође у ситуацију да се одбрани од напада у скученом простору. Инстинктивна људска реакција је да рашири руке када се брани, а приликом коришћења ове технике практично може да бира, жели ли да буде лишен оружја или извора светлости. Осим тога, врло мало особа може да овлада синхронизацијом очију и руку, па се описана техника лоше исказала у конкретној пракси.
Током курсева борбеног гађања, углавном је обавезно и учење става док се придржава светиљка, фото: Депоситпхотос
С друге стране, још седамдесетих година су знаменити стрелци Реј Чепмен и Масад Ајоб лансирали метод, при коме је најпрепоручљивије користити мању светиљку која се може држати бочно, паралелно са пиштољем, практично уметањем између палца и кажипрста, током прихвата дворучним ставом. Накнадно је ова техника модификована од стране бившег ФБИ агента и инструктора Била Роџерса, који је заговарао тезу како је најбоље ставити лампу између кажипрста и средњег прста, али то је само варијација која не доноси битно побољшање.
ФБИ техника осветљавања
Знатно смисленије нам делује ФБИ техника која подразумева држање светиљке високо изнад главе, али она није изводљива у просторијама које имају нижи плафон или када се крећемо кроз вегетацију. За америчке полицијске службе се повезује и старија техника која сугерише придржавање лампе у зони врата и вилице као ослонца. Али, касније је преовладала крајње разумна препорука како је најбоље да свако понаособ одабере и одлучи на који начин може ефикасно да дејствује у условима лоше видљивости и нужне употребе вештачког извора светлости мањих димензија.
У новије доба препоручују се типски носачи светиљки, фото: Депоситпхотос
Уколико допустимо себи слободу крајње субјективних опсервација, сматрамо како је упутније придржавање лампе што је могуће даље од тела, чиме се не одаје сопствена позиција и смер кретања. Додуше, на тај начин се онемогућава видљивост нишана свог оружја, али како се у таквим ситуацијама углавном инстиктивно реагује на малим удаљеностима, а прецизно нишањење скоро да није могуће, без обзира на који начин носимо лампу.
Прочитајте још: Од вештине стрелца и познавања екстерне балистике до параде оружја на кратким даљинама
Монтирање светљики на само оружје је проблематика око које се многи споре управо из разлога сопственог откривања, али стоји неспорна чињеница како све одреда јединице специјалне намене опремају своје припаднике оружјем које има ту опцију.
Светиљка у висини појаса
ФБИ техника коришћења лампе, фото: Депоситпхотос
Уз искрену жељу да апсолутно нико од читалаца не дође у ситуацију где му је потребно осветљавање простора у условима слабије видљивости потенцијалне непосредне опасности, ипак бисмо као најделотворније препоручили коришћење компактнијег оружја које се држи доминатном руком, док се светљика налази у шаци друге руке удаљене од тела у висини појаса. Ово се у пракси показало као најмање проблематично решење, без обзира да ли је у питању униформисано лице или цивил који се суочава с рискантним сценаријем.
Милан Милановић
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
