Улазак у цркву или манастир код људи изазива различите емоције, а понекад и недоумице. Без обзира на верску позадину или сопствена уверења, многи се суочавају с неизвесношћу око тога како треба да се понашају приликом доласка у светилиште. Ово осећање несигурности често потиче из поштовања према верским обичајима и традицијама, као и жеље да се поштују правила и норме заједнице.
Игуман манастира Фенек, отац Макарије разрешио је честе недоумице с којима се људи суочавају прилком посете цркви или манастиру. Многи верници често осећају несигурност када је у питању правилно целивање икона. Неки се питају колико пута треба целивати икону, док други размишљају о месту на икони где би требало да се целива.
- Већина ствари у животу се састоје из важног и мање важног дела. Људи често греше, па се фокусирају на ствари које нису суштински толико важне. Приликом доласка у цркву духовно треба да буде битније од физичког. Тако је и са целивањем икона. Икона није само предмет, она представља визуелно присуство свеца, а људи се често фокусирају на формални део који је оку видљив. Много је битније да се ми истински духовно повежемо са свецем који се налази на икони, да му се истински помолимо. У том случају редослед којим се иконе целивају је мање битан - објаснио је отац Макарије и додао:
- Такође, веома је важно да знамо ко се на тој икони налази. Треба да знамо коме се обраћамо. Да ли је у питању икона Господа Исуса Христа, Богородице, или икона свеца чија је црква. То је важно да знамо да бисмо знали да му се обратимо правим речима и молитвом. Уколико се ради о икони Господа Исуса Христа, обратићемо се речима Господе и даље ћемо изговорити молитву Господу Богу нашем, или уколико се ради о икони Богородице започећемо са пресветла Богорице и иговорити молитву посвећену њој.
Отац Макарије даље наводи да је довољно да се тихо и са поштовањем стане пред икону, два пута се прекрсти, благо поклони, затим се икона целива и још једном се прекрсти и поклони. Опет напомиње да је редослед којим се иконе целивају мање битан од тога да то треба да радимо због искрене вере и потребе, а не због помодарства.
Како је даље рекао, прво се целива икона која је у централном делу цркве и на њој је светац коме је храм посвећен. Повише ње са десне стране налази се икона Спаситеља, а са леве стране је икона Мајке Божије. Прво се целива икона на средини, затим на десној страни икона Спаситеља и на левој страни икона Мајке Божије. По целивању се одлази на неко слободно место у цркви.
На богослужењу мушкарци обично стоје на десној, а жене на левој страни цркве, а како отац Макарије напомиње, та пракса постоји да би сви били у миру.
- Приликом присуствовања богослужењу веома је важан унутрашњи мир. Било шта што може да га наруши није добро, зато и постоји пракса да мушкарци и жене стоје одвојено. Људи треба да се концентишу на оно зашто су дошли у цркву, зато треба да буду у миру, без окретања шетања или разговора са неким ко стоји у близини. Сви који су присутни на богослужењу треба да настоје да оно буде што лепше и свечаније. Такође, пази се на свештеникове радње, па се треба прекрстити сваки пут када се свештеник прекрсти или када се у молитви спомене име Оца, Сина и Светога Духа. Крсти се, уз благ наклон и када свештеник кади - каже отац Макарије.
- На богослужење треба увек да се долази на време. Ипак, уколико се из оправданих разлога деси да неко касније стигне, у том случају не целива иконе, већ тихо и побожно стане на одговарајуће место. Када се богослужење заврши верник може да целива иконе, очита молитве и запали свеће - закључује отац Макарије.
(Блиц жена)
БОНУС ВИДЕО
