"НЕ МОЖЕ ниједна која ме познаје поднети да сам од ње популарнија и важнија у друштву. "
Невероватна прича жене која се удавала 17 пута и на крају остала сама је толико несвакидашња да се људи питају како успела да промени све те мужеве...
У скромној кући у Машићима код Градишке живи Јока Кутлача (73), жена авантуристичког духа, коју сви познају по брачним догодовштинама. Здрава, јака и способна, више није за удају.
- У аутобусу ми, уз осмех, увек неко уступи место. У чекаоници, код доктора у Тополи, од сада ме зову преко реда, а нико се од осталих пацијената не противи. У продавници опраштају ситан дуг, а када пешке кренем кроз село, одмах се возачи заустављају и нуде ми превоз - прича Јока којој је, како рече, боље кренуло и у одбројавању урока јер јој је нагло порасло поверење у народу.
Каже да је приметила да су жене љубоморне.
- Не може ниједна која ме познаје поднети да сам од ње популарнија и важнија у друштву. Има сада зборова по селима, ја се спремим, уредим као у младости, купим сладолед, лижем и ходам. За мном се колона ухвати као за попом. Само вичу: ено Јоке, ено Јоке, а мене ни брига није - хвали се Јока, не марећи много шта народ прича о њој и њеним брачним и ванбрачним искуствима.
Јока се први пут удала у 23. години у Горње Карајзовце у Лијевче пољу, верујући да ће то бити доживотна заједница окруњена срећом, љубављу и разумевањем. Међутим, њен тадашњи изабраник само је први или један у низу њених укупно 17 привремених животних сапутника.
Свима Јока спомиње имена и наводи многе детаље, али, вели, не би желела да то све заврши у новинама.
- Удовица сам од рата, од када сам се разишла са последњим, и не желим више да се удајем. Доста је било. За мене су то само приче које понављам често у друштву. Сви ме терају да објашњавам како сам се удавала и разудавала, ко је какав био, одакле… Истину говорим, али после сви кажу: „Немој, Јоко, лагати, није то све баш тако било“ - прича Јока Кутлача, борећи се да нас што срдачније угости.
Први пут је, каже, отишла у запрези, коњи су били окићени, певало се и веселило.
- Била је зима, али нас је љубав грејала. Мој први муж, покој му души, волео ме, мазио и пазио све док његови нису почели говоркати да сам ружна и да је он могао оженити лепше и богатије цуре. Одмах сам га напустила и вратила се, нећу да ме понижавају - приповеда Јока.
О сваком бившем супругу би, напомиње, само да је мало упућенија у писаније, могла срочити роман или какву другу књигу.
- Други супруг презивао се Ждрал. Он је исто из Лијевча јер су тада, шездесет и неке, момци из равнице бегенисали цуре у брду. Нису хтели у комшилук. Ни ми брдске цуре нисмо хтеле тражити момке у свом селу. Хтеле смо у богатије Лијевче, тамо где је ближе путу, где пролазе аутобуси, а мање се иде пешке - прави Јока увод у подсећања на своје брачне авантуре.
Каже да је Ждрала довела себи у кућу, да је „долетео код ње као птица, како му презиме каже“.
- Није он био сиромашан, али је прихватио да се овде кућимо јер нисам имала браће, а моји родитељи су хтели да се огњиште не угаси. И он је био леп, говорио ми: „Јоко моја, Јокице, срећо моја срећице, љубави“ и тако редом. Али једном бану милиција из Тополе, траже мога Ждрала, питају где је, како да дођу до њега. Питам шта се десило, а они ми рекоше да он одавно краде бицикла и да мора у затвор. Тако сам се и са њим разишла, он у затвор, шта ће ми такав. Кренула сам у потрагу за новим дечком - сећа се Јока свог неуспешног брака.
Касније је све постајало рутина, без много стреса и нервозе приликом разлаза.
– Не, не могу рећи да свих 17 мушкараца није вредело, а да сам само ја добра. Било је међу њима највише пијанаца, али и ја сам пила, играла на столу, тукла се са њима. Била сам својевремено велики бекрија. Ко је спреман да мене такву трпи и подноси? Нико - описује Јока своја брачна искуства.
Свака удаја или разлаз, некада заведени у матичне књиге, а више пута склопљени на реч и завет, дуга су прича, како рече, дан до подне.
Маштала је да има срећну породицу, децу, да живи у родном селу, окружена родбином и комшијама, али је животна судбина другачије одредила.
– Ништа није прошло као што сам маштала у девојачким данима. Сама сам, без деце, у пустом селу без народа. Само аутопутем тутње возила и сви негде иду, а овде се нико не зауставља. Кафане су затворене, нема ко да пије и лумпује, школе без деце, испред задруге се нико не задржава, не пије на клупи него купи шта му треба па за послом. То је мој живот после свега. Ни ја нисам као што сам пре била, не пијем, не лудирам се, немам више ни с ким, а није ми до тога. Не планирам ни да се удајем, доста је било - одлучна је Јока, која повремено сретне некога од својих бивших, али су то шкрте приче, уздржане речи, без емоција, тек толико да покажу како се нису заборавили и да су се њихови животни путеви једном укрстили, а после заувек разишли.
– Већ сам први пут казала да се не планирам више удавати. Све који ме то питају морам разочарати. Јока више није ни за удају, а ни за продају. Здрава сам, јака и способна за сваки посао, никоме не дам пардона, могу у колу или на столу заиграти, али у мој живот више никога не примам, доста је било - објашњава нам Јока своје изричите животне и брачне ставове.
(Српскаинфо)
БОНУС ВИДЕО:
