Трагедије које су се десиле једна за другом, прво у Београду, а онда у Младеновцу, су након неверице покренуле низ питања
Американци су се "навикли" на трагичне наслове масовних пуцњава у школама, продавницама и другим јавним местима, ове пуцњаве и даље шокирају, али више не изненађују.
Џилијан Петерсон, ванредни професор криминологије и кривичног правосуђа, Универзитета Хамлајн у Минесоти, говори о истраживању о томе шта покрец́е вец́ину масовних убистава и који су предлози за њихове спречавање. Шта се може урадити да се трагедије спрече?
Да ли за масакре кривити оружје, менталну болест или морално пропадање? Проучавајуц́и шта покрец́е овакве трагедије можда се може научити како да се то заустави.
"Спеакинг оф Псицхологи", водец́и подкаст Америчког удружења психолога који испитује везе између психолошке науке и свакодневног живота поделио је мишљења психолога и ванредног професора криминологије и кривичног правосуђа на Универзитету Хамлајн.
- Оно што знамо је да починиоци који то раде имају тенденцију да кажу другим људима да размишљају о томе, имају тенденцију да говоре о насиљу. Дакле, знамо да постоје ови знаци упозорења. Знамо да су активно самоубилачки, у кризи се понашање мења. И зато оно за шта се залажемо је изградња система у школама и организацијама који могу да пазе на ову врсту понашања, за децу у кризи, да им обезбеде ресурсе. Не зато што мислимо "ох, ево следец́ег школског стрелца", неко зато што када је неко у "кризи" треба му помоћ - говори Петерсон, преноси апа.орг.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
