Протеклих месеци, од када се појавио вирус корона, већина нас не престаје да сања путовања. Понекад се уплашимо да ћемо, када ово прође, остати затрпани, да више нећемо моћи да их пронађемо и сетимо се ко смо, заправо, били.
Кога је највише погодила немогућност путовања у протеклом периоду, питали смо Миу Попић, психотерапеута:
- Највише погађа оне чији је животни стил био конципиран тако да су им путовања била кључни "вентил" за борбу против стреса - одговара психотерапеут.
Прочитајте још: Ево "формуле": Помоћу овог НАПИТКА живећете дуже и здравије
- Често сам од клијената чула да је, када се нађу у негативном расположењу, путовање њихов омиљени лек. Људима који су путовањима и авантурама прилазили као кључном извору разоноде и борбе против стреса, криза са короном одузела је главни механизам његовог превладавања, па самим тим и довела у ризик осећај личне добробити - објашњава Попићева.
Екстровертне особе су најризичнија група.
Како се у психолошком смислу то одражава на различите групе људи и типове личности?
Прочитајте још: Болнице ће ангажовати РОБОТЕ, а вакцина има занимљиву последицу
- Верујем да су изразито екстровертне и авантуристички настројене особе у овим кризним временима представљале ризичну групу, када говоримо о менталном здрављу, јер им је пандемија онемогућила задовољење друштвених потреба, као и оних за стимулацијом и разонодом - каже психотерапеут.
Самцима се продубило осећање самоће.
Мада се на почетку много говорило о проблемима у друштву, као и породичних људи који се тешко носе са балансирањем различитих улога, услед рада од куће, тек након неколико месеци освестили смо да су заправо под највећим ризиком они који живе сами и можда су се и пре кризе осећали усамљено. Ситуација у којој се налазимо вероватно је продубила осећање отуђености код оних који су се и пре ње осећали изоловано.
Прочитајте још: Први закон за лепе усне је ВЛАЖАН, а други је СОЧАН
Миа Попић верује да људима највише недостаје слобода избора - од промишљања и планирања која је њихова следећа дестинација, преко истинског "конзумирања" свега онога што нам нова дестинација пружа - хране, уметности, знаменитости, до упознавања нових људи. Када је избор ограничен, највише недостаје слобода.
Прочитајте још: Шта мислите, да ли диплома утиче на то да ли ће човек пити АЛКОХОЛ?
Постоје особе којима је путовање неопходно за нормално функционисање, којима је оно вид растерећења, "издувни вентил", својеврсно пуњење батерија. Шта то говори о њима?
Да ли љубитељи путовања беже од проблема?
- Путовања могу за некога бити животни стил и "издувни вентил", али исто тако и механизам превладавања који је у својој бити бежање од проблема. Психотерапијско искуство у протеклих неколико месеци научило ме је да је за многе недостатак механизама превладавања (попут путовања) био прилика да се коначно сретну са собом и спознају од чега су бежали - каже психотерапеут.
Онај ко не бежи од себе лако нађе задовољство...
Међутим, сатисфакција може да се пронађе у нечем другом. Можемо је пронаћи у другим стварима докле год смо флексибилни и путовања нам нису у функцији бежања од себе. Уколико је жеља за њима одраз здраве потребе да будемо спонтани и забављамо се, пронаћи ћемо алтернативне начине да ту потребу задовољимо и у овим тешким околностина.
Прочитајте још: Научници утврдили КОЛИКО ДУГО ТРАЈЕ ИМУНИТЕТ на КОВИД-19
- Ако је, са друге стране, путовање одраз бежања од свог живота, немогућност да отпутујемо биће праћена тескобом и фрустрацијом - закључује Миа Попић.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
