Зашто Никола Тесла није спавао никад са женом - најбоље је објаснио чувени Владета Јеротић, а неке чињенице просто остављају без даха.
Човек попут Николе Тесле, нашег научника који је својим изумима променио изглед читавог света, више се не рађа - мишељење је бројнијх стручњака, физичара, доктора наука, али и обичног света. Идеје је разрађивао у глави, папир му није био потребан, тек када би имао комплетну замисао, забележио би је. Ни данас неке његове патенте најобразованији појединци не могу да схвате, те чекају на неког новог, бар приближно генијалог човека, да их растумачи.
Његову личност подробно је проучавао неуропсихијатар, психотерапеут, филозоф, књижевник Владета Јеротић. Наиме, Тесла је важио за особењака, чудака, па чак и шизофреника.
Управо је Јеротић тражио у Николиној личности и његовим поступцима могуће трагове неких психолошких и психопатолошких ознака, као последице трауматских душевних збивања у детињству, а посебно се осврнуо на његову сексуалност.
- Око Николе Тесле нема жена, није доказано да је имао вези, иако се помиње нека симпатија. Али, са женама је увек био коректан, али не претерано љубазан, што би било сумњиво. Нити их је потцењивао, што би исто било сумњиво. Чак је са симпатијама са њима разговарао. Код Тесле није могла ни да се наслути конверзија сексуалног нагона. Све то је преточио у стваралаштво - тумачио је академик Јеротић.
Велика стваралачка снага духа, очигледно урођена, изванредна даровитост која је ишла руку под руку са чудесним памћењем, као и брзом способношћу учења и поимања новог и битног у идејама и појавама, није била рано откривена код Николе Тесле, између осталог и зато што је у његовој породици обдареност била обична појава.
- До осме године мој је карактер био слаб и колебљив. Нисам имао ни снаге ни храбрости да нешто чврсто одлучим. Моји су ме осећаји запљускивали у валовима и непрестано титрали између осеке и плиме… Највише сам волео књиге. Мој отац је имао велику библиотеку и, кад год сам могао, покушавао сам задовољити своју страст за читањем - говорио је Тесла.
Осим појачане интроспекције, која је обично знак неке несигурности детета али и редован пратилац интровертоване индивидуе, ми још увек у Тесли, до почетка његовог адолесцентног доба, не можемо да приметимо ништа упадљиво што би наговештавало каснију обдареност или неурозу, односно и једно и друго.
Психоаналитички оријентисана психологија има само један, одлучан одговор, произашао из њене теорије и праксе: то су нагони у младог човека, сексуални и агресивни нагон; нагони су ти који збуњују, плаше и гоне адолесцента да их живи, али и савлађује, покорава, потискује, да не би овладали животом младог човека. Без обзира којом одбрамбеном снагом располаже млад човек у оорби против нагона, свако претерано потискивање уродиће неким симптомима као наговештајима могућег развоја неке психичке болести.
Да бисмо се још једном уверили са коликом је снагом нагонске страсти Тесла располагао од ране младости до дубоке старости, треба подсетити да је једно време био страстан коцкар, да је похотно пушио и наркомански уживао кафу, да је све ове страсти до краја савладао, а онда се обраћао другим људима одвраћајући их од ових порока.
(Н Портал)
БОНУС ВИДЕО
