Феномен, да се врућа вода смрзава брже од хладне, забележио је још Аристотел, међутим, бројни научници до данас нису успели да га објасне. Али не одустају...
У новијим истраживањима, научници су се фокусирали на својства водоникових веза као могуће решење једне од најстарије мистерије у физици. И док неки покушавају, неки научници тврде да такозвани Мпемба ефекат уопште не постоји.
Мпемба ефекат
Мпемба ефект већем броју људи је постао познат у време Франсиса Бејкона и Ренеа Декарта, а највише се причало о њему када је 1960. године овај феномен открио дечак из Танзаније док је правио сладолед.
Ерасто Мпемба, по ком је феномен и добио име, је са школским друговима често правио сладолед мешајући загрејано млеко са шец́ером. Након тога би прво остављао млеко да се мало охлади, а затим га стављао у замрзивач.
Фото: Депосит
Прочитајте још: Зашто не памтимо шта се догодило до 4. године живота? Стручњаци дају ОДГОВОР
Међутим, једног дана је био нестрпљив и ставио је у замрзивач вруће млеко. На изненађење свих присутних, његов сладолед је први био готов. То га је инспирисало да заједно са својим професором физике, 1960. године, објави рад на ову тему.
Иако је сам ефект признат од стране физичара, никако нису могли да га објасне. Због чега се вруц́а вода брже смрзава од хладне чија је температура много ближа тачки смрзавања?
Краљевство друштво хемичара је чак, 2012. године, расписало конкурс, како би неко од научника широм света покушао да објасни овај случај.
На конкурс је пристигло 22 хиљаде радова из целог света, али ниједан није пружио целовито објашњење.
Најчешћа хипотеза јесте да врућа вода испарава и брже губи масу. Али покушај да то докажу, стављајући врућу воду на затворена места где нема испарења, је био безуспешан.
Друга хипотеза је да вода развија конвексну струју и да се температура нивелише док се хлади.
Прочитајте још: Ушла у ГИНИСОВУ КЊИГУ рекорда: Упознајте Олде, НАЈСТАРИЈЕГ ПИНГВИНА НА СВЕТУ (ВИДЕО)
Но, ни ова хипотеза није доказана.
Загонетка остаје - загонетка
Истраживачи са Саутерн Методист Универзитета у Даласу и Нањинг Универзитета из Кине сматрају да знају решење – чудне везе између атома водоника и кисеоника у молекулима воде могу бити кључ решења загонетке.
Фото: Депосит
Брзо охлађена чаша вруће воде ће имати већу температурну разлику, и губиће топлоту брже с површине, док ће чаша хладне воде имати мању температурну разлику и тиме мању конвекцију која би убрзала процес.
Симулације кластера молекула воде показују јачину веза водоника која зависи од догађаја у суседним молекулима воде. Кад се вода греје, слабије везе се прекидају, а групе молекула се формирају у структуре које могу да се преобликују у кристалне структуре леда као почетне тачке леђења. Да би се хладна вода на овај начин преобликовала најпре се слабе везе међу водониковим атомима морају прекинути.
Дакле, у врућој је води већи удео јаких веза између водоникових атома него у хладној води, и зато се слабе везе ломе како температура расте.
Ове хипотезе нису доказане.
Прочитајте још: Заборавите дрвеће, ГРЛИТЕ КРАВЕ! Ово је најделотворнија антистрес терапија, ево и зашто (ВИДЕО)
Научни рад са Империал Колеџа у Лондону је у средиште ставио време потребно топлој и хладној води да досегну тачку смрзавања (0 степени Целзијуса). Један од истраживача с пројекта, Хенри Буриџ, тврди да како год да поставе експеримент не проналазе Мпемба ефект.
То значи да овај чланак завршавамо без закључка, али са уверењем да ће још неки научници покушати да одгонетну ову загонетку.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
