Српска православна црква и њени верници данас славе преподобномученике Галактиона и Епистиму
Преподобномученик Галактион и Епистима били су из града Едесе у Феникији, данашње подручје Либана, Израела и Сирије. Потицали су из незнабожачких породица
У време када се Галактион замомчио, мајка му је умрла, а отац је младићу изабрао жену - девицу Епистиму.
Галактион никако није желео ни брак ни световни живот, па је Епистиму посаветовао да се крсти, а затим истовремено са њим и замонаши. Повукли су се на планину Пуплион, Галактион је отишао у мушки, а Епистима у женски манастир.
Телесну љубав код њих заменила је духовна љубав, јака као смрт. Галактионова духовна љубав према Епистими била је толико јака да он није желео да је види световним очима, јер за духовну љубав није потребно ни тело ни сусрет.
Обоје су били поштовани и вољени у својим манастирима, и нису видели једно друго све до пред смрт. Наиме, наступио је велики прогон хришћана и њих двоје беху ухваћени и изведени пред суд. Галактиона су ишибали, док је Епистима горко плакала, због чега је и она кажњена шибањем. Крвници су им потом одсекли све удове и на крају и главе.
Монах из Евтолијевог манастира успео је да прикупи њихове остатке и часно их сахрани 253. године
Ово двоје хришћанских мученика данас се сматра заштитницима свих људи који воле каква год та љубав била - братска, сестринска, пријатељска, телесна или духовна. Као што је и њихов живот посведочио, љубав увек превладава све недаће и, ако је јака и чиста, ништа је не може угасити.
Стари кажу и да је на данашњи дан могуће открити ко нам је сродна душа. Пред спавање, каже обичај, треба изговорити ову молитву и особа коју сањате заправо је ваша сродна душа.
“Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.”
